Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ У Београду, услед страховито високе смртности деце и радних маса, просечна дужина живота снизила се на 32,29 годнна. У широким масама нашег градског живља деца трпе хронично гладовање, те су у великом проценту потхрањена. На пр.: Службеним статистичким подацима Београдске општине утврдили смо,*) да ]е у 1930 г. сва потрошена храна бнла довољна као минимум за 172.314 становника, а Београд је тада бројао 226.065 становника, тј. недостајало је хране — рачунски Говорећи за 53.615 становника. Шта то значи? Хронично изгладњавање широких маса, првенствено сиромагиних породица, оптерећених многобројном децом... Још један нов податак о недовољној исхрани наше градске деце: Како је Земаљска Унија за заштиту југословенске деце за овогодишње Дечје дане, који се баш сада прослављају, етавила лепу паролу, односно жељу, „Ни једно дете у Југославији не сме бити гладно" — ми смо у имз београдског Отправништва послова Савеза градова извршили анкету о исхрани деце по нашим градовима, и према службеним подацима — који су, при том, у сваком случају непотпуни — утврдили смо, да у апсолутној већини наших градова има велики проценат недовољно исхрањене, односно потхрањене, деце, па чак и међу школском децом, о чијој се исхрани ипак води релативно највише старања (кроз школске кухиње итд.). Највећи проценат потхрањене деце пада на децу предгиколског доба, нарочито на децу од друге па до гиесте Године старости. У погледу потхрањености школске деце пружамо, примера ради, ово неколико података Социјалног бироа Савеза градова.**)

Име Града • [(ј3(Ж - потх Р ањене Ш1 ? ол - Д<?Д е у'1934/35 г. " ' (од укупног броја школске деце)

Птуј

6 п /о

Љубљана

Суботица

10%

Скопље

14%

Хвар

15%

Марибор

15%

Винковци

15,6%

Сремска Митровица

17 %

Травник

око

20%

Петровград

25%

Београд

око

30% (деца анкенти-

рана само у неколико школа) Сремски Карловци 60% Пожаревац 70°/о Итд., итд.

*) Види о томе дело „Наши социјалпи проблеии", одељак о алровизационој политици, Слободан Ж. Видаковић. Издање књижаре Геце Кона. **) Подацц утврђени на основу званичних извештаја градских онштина или школских поликлиника.

Стр. 303 То је у општим потезима неколико наших службених, статистичких и анкетних података о садашњем здравственом и социјалном стању наше градске деце. Каква ли је тек будућност тог градског подмлатка, код кога је у Београду и у нашим великим градовима — да поновимо и подвучемо — већ сада туберкулоза продрла у разним облицима у 90%?!... Ми имамо милосрђа за псз и коње; оснивамо чак и друштва за заштиту животиња у часу када имамо 200.000 незбринуте деце на улици, и када од 5,500.000 југословенске деце — 70% вапије за социјалном заштитом!... — | Шта наше општине предуздмају за дечју заштиту?! У већини врло мало! Будимо искрени! Сем похвалних примера педесет већих или напреднијих наших градова, на челу са

iшј%ј ■ ■■ • шш 1 ш

У Градском дечјем дому Београдом, Загребом, Скопљем, Сарајевом, Новим Садом, Марибором, Нишем, Сплитом, Сушаком, Ср. Митровицом, Бродом, Суботицом, Осијеком, и на првом месту Љубљаном, која на пр. даје 33% од свога целокупног социјалноГ буџета на дечју заштиту, осталих четири стотине вароши чине врло мало, а често ни мало, на пољу праве дечје заштите. Једном службеном анкетом, извршеном у току последња два месеца, утврдили смо, да 31 °/о од свих наших Градских општина нег мају ни засебан одељак за заштиту деце, ни ма какве дечје установе, нити каквих било градских уредаба, правилника или прописа за здравствену, правну, материјалну или моралну заштиту деце!... Овако даље не сме да остане?! Зато Савез градова, као врховни комунални форум, уз иницијативу Уније за заштиту деце и сарадњу стручних референата наших централних градова, предузима једну широку акцију за правилно и свестрано спровођење комунално-социјалне дечје заштите. Основна дужност је сваке градске општине да води старање о својој градској деци, и да трошећи сада на праву дечју заштиту брише