Opštinske novine

Стр. 310

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

снову Закона о народним школама израђен , је и Општи правилник о оснивању, уређењу и раду у обдаништима и другим сличним установама за заштиту и васпитање деце. Прописи отсека VI Закона о општем управном поступку важе и у погледу § 2 Закона о народним школама и то нарочито у погледу става другог који гласи: „Власт ће принудити родитеље или старатеље, који занемарују васпитање своје или поверене им деце, на вршење дужности према њима. Она има права да од родитеља или старатеља који су неспособни .за вршење тих дужности (због разних порока, болести или немарности) одузме децу и смести у друге породице или у заводе". Поред ових законских прописа налазимо и у Грађанском закону и у Закону о ванпарничном поступку прописе који, донекле, регулишу поједина питања о заштити деце. Закон о градским општинама прописује да су општине дужне да воде раучна о социјалном старању о свомз становништву. Овамо нарочито спадају издржавање и потпомагање недовољних и убогих, старање за одгој сиромашне и напуштене деце, потпомагање добротворних установа и завода, старање за добро здравствено стање становника и старање о физичком васпитавању народа... На пољу законодавства чека нас још велико дело, које се свакако неће извршити без помоћи и сарадње свих оних чинилаца који се баве практичном, социјалном, здравственом и духовном заштитом деце. Закони о заштити деце, где они постоје, израђени су свуда, на основу дугогодишњих искустава у разним установама полуотворене или затворене заштите, које су већином основане на бази приватне иницијативе, а у споразуму са управним властима. Тако треба да се ова ствар развија и код нас. Не треба чекати да држава узме сву заштиту деце у своје руке; приватна иницијатива у споразуму и под надзором и директивама самоуправних тела, у првом реду градских општина, треба још и даље да отвара и подиже разне установе за заштиту и васпитање наше деце. А да се то не би радило на погрешној основи, тј. да се не би подизало сувише једнаких установа у истом месту, или да се установе не би употребљавале у другу сврху него за оно зашто су подигНуте, или да се не би подизале установе само за једну врсту заштите, потребно је да градске општине о томе воде рачуна и дају у томе погледу потребну иницијативу заинтересованим факторима јавне или приватне иницијативе. Међу најважнијим установама које би требало подићи у нашим великим градовима у циљу правилног извођења заштите деце јесу прихватилишта или сабирне станице тј.

станице за прикупљање, посматрање и за поделу деце која треба да се заштите. Задатак и сврха је ових станица да се заштите потребна деца прихватају и прикупљају, што тачније прегледају с обзиром на њихово телесно и душевно стање, те да се на основу стручно утврђеног стања одреди начин њиховог васпитања и да се шаљу у онај завод који највише одговара особинама и способностима појединог детета. У овим станицама треба да заједно раде лекар, учитељ и, по могућству, психијатер, јер само заједнички они могу најправилније одредити у који ће се завод поједино дете упутити с обзиром на његово телесно и душевно стање. Нормална деца смештала би се у породице или упућивалг1 у установе за нормалну децу: обданишта, дечје домове, васпитне заводе итд., а дефектна деца у установе према дефектима које показују. Туберкулозна деца упућивала би се у лечилишта, а рековалесцентна у опоравилишта. За психоттатичну, пак, децу, нарочито за теже случајеве, који задају највеће бриге свима заводима у којима се налазе, требало би да се подижу нарочити заводи. Овде треба да се напомене још једна важна установа која треба да стоји у непосредној вези са заштитом деце и то нарочито са заштитом морално покварене деце, а то је градска педагошка полиција. Сви ми знамо како је штетно за развој детета кад дође до тога да га ухвати полиција или жандарм, те га затворе у полицијске просторије заједно са људима са дна и лоповима. У овим привременим затворима деца и по више месеци чекају на доношење одлуке по њиховој кривици. У то време упознају се у друштву искусних крадљиваца или морално покварених људи са многим вештинама разних зликовачких заната као и са разним наказностима неморалног живота. На томе пољу треба да ради градска педагошка полиција. Деца до 14 год. живота, к млађи малолетници, а нарочито малолетнице, који су учинили неко коивично дело или који се скитају треба да се одузму из руку жандарма и полицијских органа, и да се већ за време трајања истраге предају у руке педагошко образованих лица. У ту сврху потребно је да се градски дечји уреди споразумно са среским, а пре свега са окружним судовима, старају да се на територији сваког окружног суда, а према потреби и на територији среског суда, подиже прихватилиште за морално дефектну децу и млађе малолетнике, где би ова деца, и малолетници били под надзором васпитача све док се поједино дете врати родитељима, или смести у неку породицу или упути у завод који одговара особинама и способностима детета. У овим установама треба да заједно раде судија за децу и млађе малолетнике, учитељ, лекар и;