Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 287

ј и /е исто тако био неустрашив и ишао на опасности као Да су Га оне мамиле. Та два историска човека везаше се при]атељством које је било внше него срдачно, као да су у своме врло живом пријател>ству неказано, не саотитавајући један другом, хватали веру да једног дана, да истога часа заједно пођу у непредвиђено, у грозовиту смрт Француски народ и словенска раса имају тек да изврше своју главну жисију у историји људско]. Француски рационализам само је зато тако титанска моћ човечанског духа што је уеловљен човечанском инспирацијом. Никада, међутим, у историји света није човечанска инспирација била тако, насушно потребна као данас. Француски дух мисли мисао човечанства, а Словени, кроз болове својих историја и преко својих песника, траже то боље човечанство... Значај француско-јуГословенскоГ пријатељства је огроман и као светско историски и као културни. Светско историски, француско-јуГословенско пријатељство значи и чување основа једног економскоГ система, који увиђа економску непозитивност и пролазност нивелизаторских тежња, и стварање нове цивилизације. Француска је земља богата државним традицијама и земља која има традиције малог поседа. Она је мати малог поседа, освештаноГ у једној истински великој револуцији, а Југославија је земља која треба поново да стави свој мали посед на зд;:аве ноГе. Француска и Југославнја, земље малог поседа, позване су да бране оно што је добро у Грађанском начелу, и да преко еволуције тога начела изГраде предуслов нове цивилизације. Не поништавајући приватну својину, Француска и Југославија су историски одређене да спроведу ону и онакву друштвену солидарност без које се не може замислити нови полет човечанства и стварање нових вредности. Те се вредности већ наГовештавају. Чувајући све оно што је непролазно у једној уморној цивилизацији која уступа место новој, ова ће произвести духовне вредности које неће бити само нове интерпретације старих заблуда неГо и сасвим нове ориентаци\е људске. У духовном савезу Словена и Француза Југословени ће трати једну замашну улогу. Допринеће и они много да човечанство у знаку српа Ленотра, ГенијалноГ версаљскоГ вртара, и словенског, небом и земљом блаГословенскоГ, рала, уђе у своју величанствену епоху која ће разГонити сав плин, сву атонију што је на човекову душу навалио претерани и злоупотребљавани машинизам у својој сатанској тежњи да људе онеспособи за људску инспирацију. Надахнут човечанством, Луј Еарту је био један од највећих савремених пацифиста. Један који апостолски верује и један који у исто

време тражи политички реалне основе организације мира. Противници Пацифизма веле да је мир света заблуда. Ако /е тако, онда је мир света — света заблуда, и онда нам ваља бити заблуђен. И ваља нам веровати да ће човечанска инспирација понети све људе и да ће се једнога дана збити визија претече једног истинског Друштва народа, Анархазиса Клотса, и еГзалтација Аамартинова која је, у песми, проклињала луду мржњу међу народима и укидала границе међ душама народа и која је 1848 упућивала Европи уистини величанствен маиифест мира. Кад буде човечанска инспирација захватила људе, сан о миру постаће јава. У ту будућу јаву нетремице је Гледало усхићено око Ауја Барту-а и на ту јаву, светлу као пиринејско сунце из његовоГ детињства, осмехивао се старац Луј Барту оним својим необичним осмехом. Осмехом младоГ животноГ радосника и осмехом блажено резигнираноГ животноГ мудраца. Југословенска је душа пружила непобитне доказе о својој споаобности да осећа човечанство, болује њеГове болове и радује њеГове радости. Наша народна поезија обилује вечним часовима. При свем том, југословенска душа није још изразила оно што је најбоље у њој. Наше духовне руде још су увек у земљи. Чекају рударе. Кроз додир, кроз стаиање с француском душом југословенска душа ће се оплеменити и моћи ће да произведе још веће вредности неГо што је то до данас чинила. Француска душа се у току векова охуманила и та душа француска, која се испољила и у француском рационализму, чији су носиоци ведри, осунчани пророци једноГ бољег и истински слободног људског рода, даће нашој, јуГословенској души и оне елане који ће и ојавити наше најлепше и несневане снове вечне лепоте и оспособити наш дух да домисли мисао универзума... Храст, који је француски народ подиГао нашем неумрлом Монарху, није само слава нагиих мученика на чијем челу стоји он, наш Вожд, неГо и будућност, слава дана који ћс наићи и донети мир и потпуну победу духа, лепоте и правде. Племенита /е култура француска. МноГи писци — и Херман КајзерлинГ и Белвијан и остали — пишући о француској култури тврде да /е она један врт. Француска земља /е огромна башта, оГромна, Гајена и цветна башта, и француска земља обилује племенитим дрветима. Храст, који је француски народ засадио у славу нашеГа Краља, то је једно племенито дрво и тај, нама тако присни, храст позива све нас да зађемо што дубље у џлеменити врт француске земље, француске културе. Мисао братства два сјајна народа, францускоГ и јуГословенског, миСао која ће све више доносити добра целом чове-