Opštinske novine

Стр. 264

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

градских већника и за нова именовања_, када су избори на прагу. Приликом постављања смењених већника сигурно се имао у виду критериум за способност тих људи да обављају функцију градских већника. Сада не види какав је био критеријум код њиховог смењивања. Не би желео да се ово смењивање доводи у везу са њиховом јазном функцијом. Констатујући факат смењивања, г. Крекић је устао у одбрану ауторитета самоуправе истичући да се самоуправа не може очувати ако се пође путем смењивања. Већник г. Павле Кара-Радовановић образложио ј е потребу да се код железничке станице, где се налази трамвајска станица, подигне чекаоница која би уједно служила за канцеларију трошаринских органа. У тој чекаоници, односно у једном њеном одељењу, трошарински органи Огштине вршили би наплату трошарине, а у другом делу публика би могла по ружном времену да се склони, чекајући трамвај. Већник г. Јеремија Протић осврнуо се ,на пнтање г. Крекића и изнео да је. Градско веће делегирано од Краљевске вла,де да решава крупне проблеме огштинске комуналне политике у вези са проблемима др|жавне политике. На томе послу Градско веће има да буде сарадник са Краљевском владом. Сваки онај који није желео да прими такав положај имао је начина да се одрекне функције градског већника. То исто важи и за општинске службенике који због политике занемарују дужности и послове у Општини и на тај начин шгете општинске интересе. Сваки службеник који жели да се бави политиком мора да повуче консеквенце за свој рад у случају да не постигне успех у политици. Већник г. Боривоје Вучковић скренуо је пажњу да приликом калдомисања улица, она места где је наслаган камен у гомили, треба осветлити фењерима, да би се избегли несрећни случајеви. Учинио је предлог да се за аутогаксије смањи калдрмина која је данас врло висока и тешко погађа сепственике аутотаксија који су махом сиромашни људи. Већник г. Торђе Грбовић у вези предлога г. Вучковића учинио је свој предлог да се за фијакере такође смањи калдрмина, јер се сопственици фијакера свакако налазе у тежем положају. Већник г. Душан Николајевић учинио је предлог да се у славу Луја Бартуа засади у

Београду један храст и да се на тај начин одговори на пијетет француског народа, који је на Марсовом Пољу засадио храст у славу нашег узвишзног покојног Монарха. Овим поводом г. Николајевић је одржао иодужи говор о личности пок. Бартуа, за кога је рекао да је био еминентан литерат и стилиста првога реда. Пок. Барту био је меломан и блистав конферансије, који је ишао у први ред великих француских оратора. Пок. Луј Еарту задужио је наш народ као француски државник, који је тежио да интересе француске државе измири са тежњама целог бољег човечанства. Од Аристида Бријана ни један француски државник нијз тако кристално јасно продирао у значај југословенског народа и улогу коју југословенски народ треба да игра у Малој Антанти, а преко ове у новој историји света која се данас ствара. Луј Барту на томе путу срео се, мора се срести са нашим Краљем, који је био човек велике памети и велике душе, и који је носио у својој души широке концепције о југословенској држави и њеној улози у новој историји света. Неустрашиви Луј Барту морао је од прве склопити душевни савез са једним Краљем који је исто тако био неустрашив и исто тако ишао на опасности као да су га оне мамиле. Та два историјска човека направили су велико пријатељство које је било више него срдачно, као да су у своме пријатељству неказано хватали веру да једног дана пођу у заједничку смрт. Француска земља је огромна башта и француска земља је богата племенитим; дрветима. Хоаст који је подигао француски народ нашем Краљу јесте позив да зађемо што дубље у племенити врт француске земље, француске културе. Залазећи у тај племенити врт, ми ћемо бити испуњени поштом према француском духу и француском народу и увидећемо да љубав, коју су својом крвљу запечатила два велика човека Александар Карађорђевић и Луј Барту, тражи од нас да у Веограду подигнемо исти такав храст у славу Луја Бартуа и целог француског народа. Г овор г. Николајевића био је често прекидан одобравањима и узвицима поч. Краљу Александру, поч. Лују Барту-у и француском народу. Предлог г. Николајевића примило је Градско веће једногласно. Седница је закључена у 7.30 часова увече. | !

Градски већпици; Инж. Милан Нешић, с. р. Миливоје Благсјевић, с. р

Оверавају:

ГГретседпик Градске оппмпе, Влада Илић, с. р.