Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 413

водњикава и глатка. О, те још како, г. Манојловић уме да жацне, убоде у својој ведрој сатири, али та жаока, ипак, није тако отровна, да ономе који је слуша мора од тога убода савест да отекне... „Катинкини снови" г. Манојловића нијб комед^ја од оних које је наша шира публика навикла да гледа. Она не голица банално, не говори језиком улице, не изазива смех накара,дним речником. Она је, као што рекосмо, фина, па и ако је отргнута из живота свакидашњице, она опет не делује банално. Г. Манојловић чак и оним ситним, малим људима (пример у Пансионату „Ница") не убацује у уста речи од којих човек морл прво да се насмеје, па онда да се згади. Не, он и овим бићима, и ако она секу кромпир и прже шницл> за своје госте, и ако послују само у кухињи и долазе у додир са „нижим" светом, он је и тим лицимд дао право да говоре просто, али не банално, и да сневају о лепшој срећи и бољем, угоднијем животу. А што се снови мале, наивне Катинке нису испунили, г. Манојловић не криви њу, нити њену мајку, већ читав један друштвени систем, који малим, ситним,, пониженим и увређеним не допушта право на дужи бољи и удобнији живот, већ само толико, да се он осети, опипа, али удобно и срећно не ироживи до краја. И зато у овој комедији г. Манојловића има и дубоке друштвене трагедије, трагедије за чије последице сноси одговорност баш само данашње друштво, које је тако лепо уредило трновите стазице по којима је морала да прође, и да се окрвави, и наивна Ка-

тинка, као и многе њене друге, које у потери за срећом западну у „боља," и ,,виша" друштва, која увек ресе и увеличавају звезде данашжице т. зв. „хохштаплери", без којих ое, како изгледа, данас не може. Ову комедију из нашег „вишег" и „нижег" друштва режирао је г. Ј. Кулунџић, не баш тако срећно, Не, зато што је овој комедији дао и сувише жив темпо, тако да су се у сувише живом брбљању губиле он2 финесе, које би биле упадљиве да се говорило исто тако фино као што је писац и написао. Глумци су скоро сви били одлични. Истина, улога Катинке боље лежи г-ђи Марици Поповић, која је ову улогу играла на репризи, него г-ци Бобићевој. Г. Владета Драгутиновић дао је сјајан тип размаженог сноба, „песника" Караулића. Нарочито је добро успео у улози Теди-а, црнца, као гост г. П. Богатинчевић. Г -ђа Жанка Стокић одлично ое снашла у улози тетка Агапије, јер је овога пута потпуно изишла из оквира Нушићевих сценских типова. Г. г. Пауновић, Душановић, П. Петровић, В. Бошковић, Старчић, и други такође су се унели у своје улоге, ма да није њихова кривица што су говорили тако брзо и живо, као да им тле гори под ногама, Г-ђа Златковић је такође креирала још један тип на нашој сцени. Декор г. Беложанског, могао је бити бољи. „Катинкини снови" г. Манојловића остаће сигурно још дуго на репертоару нашег позоришта, јер се овај комад до сада већ 7 пута приказивао пред пуном кућом. С. Милутиновић.