Opštinske novine
Стр. 550
БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ
Дело Николе Спасића не треба да остане усамљено у нашој средини. Оно треба да нас потсети на наше дужности према Краљу, држави и народу. Ова задужбина у исто врме је и један корак на Христовом путу. Она ће послужити подједнако свој браћи нашег уједињеног народа без обзира на веру". После Њ. Св. ПаТријарха узео је реч претоедник Задужбинског фонда Николе Спасића, г. Тодор Мијаиловић, који је у своме говору истакао безбројна доброчинства пок. Николе Спасића, па је исти завршио овим речима: „Као пртседнику управног одбора ЗаДужбинг Николе Спасића, мени је па\а у дзо ргтка част и срећа да извршим и послгдњу вољу великога добротвора. У свом завештању пок, Спасић је изрично препоручио да кад болница у Бгограду будг готова „има се пргдати Општини београдској". Одазивајући се овој њггозој жељи, ја вам,
Ирстссдиик Ј>СиГ1)адскс Оп1Ј111111с Г. Г.ЛЧДЈ *)ЛиЛ Са Г-ђ«М Каком Спасићем окруАени г. лекарима и гостима после освећења Градске болнице, задуЉаине Николе Спасића господинг претседниче, као пргтставнику Општине београдске, у име ЗаДужбинског одбора овим свечаним чином предајем саграђену зграду на употребу за општинску болницу. Тако ће ова Спасићева задужбинска болница бити прва општинска болница, коју Поглаварство града Београда добија и заводи за лечење својих суграђана. Нека Бог да да за вечита времена у њој потребити болгсници надазе примерне лекарске неге и жељено исцељење! Само тако ћемо се одужити светлој успомени племенитог и вгликог дародавца Николе Спасића". — Слава му! — прихватили су кличући присутни крај говора г. Мијаиловића. Затим је претоедник Београдске општине г. Влада Илић, примајући у име општине задужбину на руковање, одржао веома леп говор, истичући важност градске болнице у једном великом граду као што је Београд, па је на крају између осталог рекао: „Одавно већ осећа се потреба за јгдном општинском болницом у Бгограду. Као сваки велмхи град, и Београд има већи број грађана који
су сиромашног стања и којима недостају сретства за лечење. Најважнији задатак који је наша Општина имала да изврши то је подизање болнице. Општина би тешко могла наћи средства и могућности да своју хуману акцију широко развије, да није било заслужнога сина нашег народа, који је још за свога жизота дао доказа своје велике и несебичне љубави према Отаџбини и нашем Београду, у коме је радио и осећао горчине и задовољства овоземаљског живота. То је био велики добротвор Никола Спасић. Општинско Веће учиниће све са своје стране да се болница снабде што пре свим потребама како би сироти Београђани нашли у њој што бољу негу. У томе послу, који ће захтевати још много сретстава, Општина ће апеловати и на дарежљивост својих имућних суграђана јер нема већег доброчинства, него пружити утехе и лека болнима и невољнима. Мени чини задовољство што могу да вам кажем да се традиција народних добротвора и данас одржава и да су на први апел Општине дали већ своје прилоге — кревете, многи дародазци. Општинска штедионица 100.000 динара; г. Милош Срдановић трговац 22.000; Народна банка 20.000; Београдски слободни зидари 15.000; г-ђа Олга Владг Илића 10.000; Коста Илић и синови за спомгн пок. Сотира Илића 10.000; г. Др. Јован Јовановић и г-ђа Катарина Јовановић 5.000; Општг југословгнско банкарско а. д. 5.С00; Трговачко индустриска банха 5.090; Француско српска банка 5.000; Англо Чехословачка и Прашка кргдитна банка у Београду 5.000; Ј/гословгнски кргдитни завод 3.000; г. Драгојло Обрадовић, трговац 3.000; Чланови Главног бирачког одбора 700. У озомз свечаном тренутку ја изјављујгм најдубљу захвалнвст Градског већа свима овим дародавцима". По завршеном говору претседник г. Влада Илић предао је нову Градску болницу на руковање новопостављеном управнику болнице г. др. Синиши Илићу. Поред г. др. Синише Илића у новој Градској болници радиће још: као шеф унутрашњег одељења г, др. Милош Секулић. Израда болнице била је поверена архитекти г. Игњату Поповићу. Зграда болнице одговара свима естетским и хигијенским захтевима. Унутрашње уређење болнице, болесничке собе, намештај, затим просторије за кухињу и остала одељења веома су рационално, хигијенски и укусно изведене. При болници отвара се апотека, која ће служити за потребе болнрце, свију општинских медицинских установа и, најзад, запотребе социјалних установа, које врше бесплатно издавање лекова сиротињи. Тако је Београд, најзад, захваљујући легатору пок. Николи Спасићу и другим доброчинитељима, а нарочито Београдској општинској управи, добио и ову социјално-здравствену тековину, која му је све до сада недостајала.