Opštinske novine

Стр. 552

БВОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Са Авале поворка бивших ратника отишла је на Опленац, да посети гроб свога великог ратног Друга, Витешког Краља Александра I Ујединитеља. Дубоко потресени, потпуно неми, са сузама у очима, ратници — инвалиди скоро из целог света провели су ћутећи пуних пет минута пред скриптом Великог Краља, па су затим на скрипту положили венце у име својих држава. Са Опленца инвалиди су се одвезли у Аранђеловац, где им је грађанство приредило срдачан и одушевљен дочек. У Аранђеловачком парку госте је поздравио узубдљивим говором г. др Милош Будимировић, у име грађанства Аранђеловца. На говор г. Будимировића одговорио је претоедник Ратних добровољаца и претседник Одбора за дочек, потпуковникинвалид г. Лујо Ловрић, а у име гостију одговорио је претседник „Сиамака" г. Анри Пишо. Сутрадан су делегације страних удружења ратних инвалида са јутословенским ратним инвалидима обишли сва ратничка војничка гробља, која се налазе у Београду. Са свечаног банкега код „Српског Нраља" у часг делеганија „Сиамака" Најимпресивнији тренутак био је кад је бив. претседник „Сиамака", Француз г. Виола положио у име „Сиамака" диван венац на гробове изгинулих немачких ратника. Овај ' тренутак говорио је више него читава вечност: да народи свију држава треба да живе у љубави и у миру! По подне су ратници — инвалиди посетили претседника Краљевске владе г. др. Милана Стојадиновића, коме су се сви делегати лично претставили, а делегата Друштва народа, који је такође из Женеве допутовао на овај конгрес, у Бејоград, г. Кропона, претставио је г. др. Стојадиновићу г. Жон Раул Дивал, делегат Француске. Г. др. Стојадиновића топлим говором, у коме је величана данашња Југославија и југословенски мирољубиви народ, у име свих ратника —• инвалида поздравио је г. Рене Касан, који је свој говор завршио овим речима: „Пре двадесет и једну годину рат је почео гранатама испаљеним на Београд. Из тог Београда „Сиамак" данас упућује свету свој позиз за мир!"

На поздрав г. Касана, приметно дирнут, г. др. Стојадиновић је одговорио овим топлим речима: „Господо, особито ми је пријатно да вас примим у Београду, где сте се скупили на једанаестој годишњој скупштини своје међународне конференције. Желим нарочито да истакнем колико ценим ваше напоре у циљу обезбеђеља пријатељске сарадње између свих старих ратника свих земаља за одржавање мира, чији сте ви најоданији поборници. Веома сам дирнут изразима пријатељства, које сте упутили југословенском народу у име старих ратиика сакупљених у Сиамаку. Ви сте већ могли оценити поштоваше и симпатије, које наш народ има према вама као и његове дубоке осећаје према миру, којим је прожет. Југославија спада у ред оних земаља које су највише пропатиле за време рата, а и сам Београд, који има то задовољство да вас види у својој средини, жива је слика тих патљи. То је један разлог више који објашњава и оправдава нашу пуну приврженост миру. Очување и одржање мира је наша главна брига и наша прва жеља и сваку манифестацију у томе правцу поздрављамо са највећим симпатијама. Ваша годишша скупштина пада несумњиво у ред тих манифестација, чији значај ми особито ценимо. Дозволите ми, драга господо, да вам на крају упутим у име Краљевске владе срдачне поздраве и искрене жеље за пун успех у вашем раду". Другу званичну посету делегације ратника инвалида учиниле су Министру војске и морнарице, арм. генералу г. Петру Живковићу. Министар војске и морнарице, арм. генерал г. Петар Живковић у своме кабиНету веома срдачно је дочекао делегате и са свима се пријатељски поздравио. У име „Сиамака" генер.алу г. Живковићу, слепи инвалид — мајор из Пољске г. Вагнер, упутио је ове речи: „За нас бивше ратнике велика је част да вас у име својих другова из 10 разних земаља данас поздравимо... Ми, бивши ратници, хоћемо мир, хоћемо мир за све. Чуваћемо га. Бранићемо га. Ми нисмо политичари. Ми смо на бојном пољу добро вршили своју дужност и ми ћемо знати да и данас извршимо своју дужност: да бранимо и чувамо мир међу народима... Ми, господине генерале, пратимо ваше мирољубиве напоре. И ја вас молим да у име нашег Удружења ратних инвалида и бивших ратника примите искрено уверење да наш рад иде напоредо с напорима ваше земље". Узбуђен и дубоко дирнут овим топлим речима слепог мајора — инвалида г. Вагнера, генерал г. Живковић му је снажно стегао руку, одговоривши му исто тако топло и искрено: „Ја сам срећан што ми се указала прилика да вас видим и молим вас, да верујете у моје и у наше најсрдачније осећаје".