Opštinske novine

Стр. 42

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

ном заводу до те мере значи приближити се идеалу који се у породици сматра за највећу срећу. Сви заводи сами по себи престављају збир многих негативности. Угладити те негативности, прилагодити дечји живот новом стању, упутити штићенике једним одређеним правцем, створити од њих и свесна и благодарна бића са осећање.. солидарности, привржености и љубави према оном ко с њима ради и према кући у којој су, — значи до

Музика слепих и слепа деца на игранци танчина задовољити све васпитне захтеве, значи успети. III Не може се спорити да је рад главно и основно правило напретка ових и оваквих завода. Наизменично: духовни и телесни рад. Оба су потпуно хармонично заступљена у Дому слепих у Земуну. Штићеницима се пружа пуно и разноврсних прилика да развијају своје душевне и телесне способности. Уз школска учења иду и соколске вежбе, уз неговање певања и музике иду и занати, уз читање иду и ручни радови, економија, иду забаве и концерти, који су у дому чести и који су радост штићеника. За мању децу су начињене гимнастичке справе, љуљашке на американски начин, вртешка и пуно других за забаву и разоноду. Сваког дана, на све стране, у кругу затреште звучници радиа и деца слушају разне програме. Велики број је међу њима који из програма умеју одабрати оно што је најбоље, па се то и пушта. Ово је добит за слепу децу. Радио је (забава и поука за њих, јер им задовољава и чуло слуха и допуњује' у многоме не само музичка, већ и друга знања. Али штићеници, нарочито они који се посвећују изучавању музике, иду и на оперске преставе. Они имају бесплатно 2 ложе (10 седишта), иду у нашу оперу, слуша/у дела великих мајстора и одушевљавају се лепотама тих дела. Свака посета опери радостан је час за слепе штићенике земунског Завода.

У Заводу су врло често разне приредбе певања, рецитовања, свирања на клавиру и соло певање; не мање је спреман и мешовити хор штићеника, као и плех оркестар заводски. Интересантно је да хор слепих зна један леп број ! песама и химни словенских народа. То није случај код завода слепих у земљама наше браће. Разни гости из Чехословачке, Пољске, Бугарске, били су пријатно изненађени када су у заводу слепих у Земуну чули своју песму или химну, тако прецизно и мило, као да их слушају у својој земљи. Са свију страна наше земље а и многи социјални раденици из Словенских и других земаља посећују овај Завод, који је чувен због свог уређења, због хуманог поступања у њему. Стога и није ни мало чудо да он прима прилоге из целе Југославије, као и из осталих земаља. Велики је број оних који се било у жалости или у радости сете овог завода и слепе деце. Наши људи из Америке, без обзира на мучан живот који тамо проводе и без обзира на општу кризу која влада, сећају се слепе деце и редовито шаљу своје прилоге. Али велики заштитиник и добротвор ове де" це, чије име носи Завод, није више жив. Из замрлих очију слепе деце капале су горке сузе кад су сазнали за смрт' свога највећег добротвора и највећег заштитника Блаженопочившег Краља. Није прошао ни један благ дан а да се Он није сетио ове деце. Давао је Он њима увек доста, старао се о њима, распитивао се о њима и веселио се успеху Завода. Та Његова љубав и старање прешли су на Краљицу Мајку и на младог Краља. И Они се с пуно љубави сећају слепе деце и продужују

Домови слепих у Колонији слепих Краља Александра I — „Ветерник" започето старање блаженопочившег Краља. Али на овом месту морају се поменути. не само посетиоци, приложници завода, већ и његови помагачи. При оснивању овог Завода било је много филантропа који га материјално помогоше а помогоше га и саветима. Међу првима који помогоше оснивању Завода у Би" зерти 1917 год. треба се са захвалношћу се-