Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 79

Говор претседника г. Ербера топло је поздрављен. Културно национална улога југоеловенских градова, Пре прелаза на пословни део дневног реда, још у свечаном делу конгреса, добио је реч претставник града Београда г. Душан С. Ниволајевић, који је у своме одлично импровизованом и високо националном говору подвукао: — Ја вам доносим поздраз Прзтседника Београдске општине г. Владе Илића, а у име делегације југословенске престонице сматрам за дужност да истакнем сву важност овога Конгреса. Југословенски градови вршили су у прошлости своју мисију, али је н>ихоз задатах тек данас огроман. Кроз своје културе они ват>а да служе мисли југословенске државне целине. У непосредној близини ове зграде стоји споменик који је напредни Сушак подигао бесмртном У-

Вођа Београдске делегације г. Душан С. Николајевић говори о културно-националној улози југословенских градова... јединитељу. Монументално уметничко дело претставља Александра I као победнички успразправљеног крманоша. Чврсто држи крму нашег државног брода наш, само физички, мртви Краљ. Његов дух живи и ја бих, господо, желео да и овога пута Конгрес југословенских градова буде прожет тим духом. Ја вас могу уверити да Београд, да онај Београд, који своју душу не предаје ни једној пролазној политичкој концепцији, да прави национални и напредни Београд агиви у духу који је непогрешиво схватио да морају напоредо ићи јака држава и једна братска толеранција. Баш зато што је дубока, та брзтска толеранција не заборавља никзда да велики народ мора имати велику државу. Наш неумрли Краљ држи крму и бескрајно је и неизмерно лепо Јадранско море. Нешто од ширине тога мора, у коме се огледа плавило неба, морамо унети сви ми у своје душе. Не

смемо бити уски; морамо бити широки. Поштујући културне традиције својих градоза, уколико оне то заслужују, ми морамо мислити на Југославију и на улогу која је чека и на Балкану и у човечанству. Београд, у чије име овде говорим, шаље Вам свима своје срце и крупно срце онога краја који је поносно играо улогу југословенског пијемонта, Поносно и широкогрудо, јер овде на Сушаку треба рећи истину: југословенски пијемонт је зкао сву важност Вардара, који беше артерија наше средљевековне државе, али је у исто време он био толико југословенски да је кроз то осећаље откривао и сву важност Јадранског мора. Јадранска вода и југословенско копно данас чине целину. И, гледајући с овога прозора на Јадран, ја осећам да је, крај свик политиканских застраљиваља, нашз будућност радосна. Држи чврсто крму нашега држазнога брода наш Ујединитељ, широко је и дубоко наше море, и нека Савез југословенских градова служи југословенској државној целини! Крај говора г. Николајевића поздрављен је бурним акламацијама одобравања. Рад Савеза градоза у 1935 години. По извршеној верификацији и избору чланова за оверу записника, прешло се на извештај управе Савеза градова о раду у прошлој, 1935 год. Између осталог, у врло обимном извештају претседништва Савеза из Загреба подвлачи се: „Нарочите претставке поднесене су г. г. Претседнику Министарског савета, Министру унутрашњих послова, Министру фииансија, Министру грађевина и Министру трговине и индустрије. У претставкама изнесена су ова важна и животна питања наших градова: а) Либерална примена Закона о градским општинама у интересу што шире самоуправе, напосе у погледу надзора над финансијским газдовањем градова; б) интерпретација нејасних одредаба истог Закона ради његове једнообразне примене; ц) остављање свих послова опште управних власти у надлежности градова који су те послове раније вршили (ово питање решено је привремено у смислу тражења Савеза градова); д) праведно упоређење звања градских и државних службеника по § 159 Закона о градским општинама (ово питање је, међутим, стварно одложено на касније време); е) што скорије доношење закона о самоуправним финансијама; ф) завођење привремених градских дажбина за социјалне сврхе (овакве дажбине увели су неки градови, са одобрењем Министра финансија); г) продужење дозволе за убирање најамног приреза у оним градовима где таква дажбина постоји (овај захтев је и ове године повољно решен); х) што скорије доношење Закона о оамоуправним штедионицама; и) што скорије доношење Закона о изменама и допунама у Закону о грађевинама и у Закону о недржавним путевима;