Opštinske novine

БЕОГР ЛДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 185

словачка); Гуљелмо Фереро, Е, Питар и Б. Мигљарини, проф. университета (Швајцарска); К. Керењи, Ј. Немет и Б. Тагљавини, професори универеитета (Мађарска); Никола Јорга, Н. Цартојан, Т. Капидан, П. П. Панаитеску, професори университета (Румунија); С. С. Бобчев, X. Вакарелски, В. Бешевлиев, М. Саказов и др. В. Стојков, професори университета и Вахан Тотомианц (Бугарска); др. Рагиб Хулуси, Лео Шпицер и Фуат Кеприлизаде, професори университета (Турска); А. Шацис, др. Никола Егзаркопулос, Георгиос Хацидакис, др. К. Амантос, Г. Анагнастопулос, Ман. Триандафилис, професори университета, П. А. Фурикис, директор Архива Академије у Атини и Н. Москопулос, директор пресбироа и историчар (Грчка); Екрем Сабеј, проф. (Арбаније); затим Кр. Сандфелд, проф. унив. (Копенхаген); Хари Н. Хауард, проф. Миами универ. (Охајо-С.А.Д.); и Богдан Поповић, Никола Вулић, М. Васић, В. Ћоровић, В. Новак, Милан Будимир, В. Чајкановић, професори университета, (Београд); Петар Скок, Фердо Шишић, Ћ. Трухелка, професори университета (Загреб), М. Доленц, проф. унив. (Љубљана); Е. Аничков, А. Јелачић, Перо Слијепчевић, проф. унив. (Скопље), Влалачић, проф. унив. (Скопље), Владислав Скарић, др. Калми Барух, Фехим Спахо (Сарајево) итд. итд. Ових неколико десетина имена (укупан број сарадника износи нешта преко 250) најбоља су гарантија високог ранга овог часописа чији су директори професори университета П. СкОк и М. Будимир. За Београд и Балкански институт и п Нсуис јп!егпаНопа1е (Јез е4ис1е8 ћаЈкаш^иеб" значи велики престиж. Београд је на тај начин постао центар балканистичких етудија, проучавања балкана, и за шега као центар овог рада везано је толшао имена од науке и пера. Свакако, и природно је да је Београд постао центар балканских студија. По свом географском положају који га чини најпогоднијом везом Балкана са Европом, на међи Истока и Запада, Београд је најпогоднији за овакву улогу. Али, поред тога, не треба прећи преко једне чин»енице: Београд је први од балканских центара бацио паролу „Балкан Балканцима" и први узео на оебе једну велику задаћу, да развија балканску узајамност. Тај Београд дао је као своју највећу залогу те узајамности, највећег мисионара Балкана нашега доба, Блаженопочившег Витешког Краља Александра Ујединитеља, који би, можда, да није било зле коби, понео једнога дана то име и у ширем балканском смислу. „Кеуие 1п1егпа1Јопа1е (Зез е^исЗез ћаШаш^иез" и мала је леп успех. Нзену појаву су најповољније, а то треба подвући, забележили многобројни научни и водећи часописи и листови балкански и ванбалкан-

ски, одајући при томе највеће признање Београду који пружа светској јавности објективан и непресушан извор за познавање прошлости и садашњости Балкана. Напоредо са одавањем признања Балканском институту од стране научника, који његову појаву поздрављају као темеље једне нове научне области: балканистике, овој београдској установи одали су међу првима признање Поглавари, државници и политичари балканских земаља. Балкански институт издао је до сада два броја свога часописа, који излази шестомесечно. То је рад Балканског института у оквиру његове задаће да служи као информатор Балкана према светској јавности. Друга његова задаћа, да развија балканску узајамност, да свестрано осветли Балкан самим Балканцима који га, нажалост, још увек, недовољно познају, манифестована је овога месеца једним стандард делом о Балкану, на нашем језику, „Књига о Балкану" која на преко 400 страна доноси прилоге напред побројаних сарадника са Балкана и из осталог света, садржи чланке и студије из области антропогеографије, геополитике, лингвистике, права, економије, конфесија, фолклора, литературе, музике, уметности уопште, балканских односа са осталим светом итд. итд. Најауторитативнији писци приказали су на овај начин нашем свету Балканско Полуострво, тако да ће он помоћу ове књиге моћи да стекне обавештења о подручју света на коме живи и да упозна елементе духовне и материјалне културе Балкана. Ову исту књигу Балкански институт намеран је да изда, доцније, и на осталим балканским језицима,, у духу свога програма. Поред овога, вероватно почетком идуће године, Балкански институт покренуће један популарнији балкански месечник. Један од највећих жИвих научника Пољак Т. Желински, писац студије „Утицај античке културе у Европи", са заносом пише о Балкану и објављује да је; на помолу четврти препород и да ће он доћи са Балкана. Желински није усамљен. И код многих других одличних познавалаца Земље на којој живе балкански народи има сличних пророчанстава и предочавања цивилизованим народима. Безброј констатација, које би ее једном Балканцу учиниле одвећ смелим, говоре о високом значају и улози коју ће Балкан имати у будућем свету. Ми, који немамо чега да се етидимо што смо Балканци, захвални смо свима овим људима пријатељима објективности истине и добра целог човечанства, али заслуга што они све ово могу да кажу и нама, Балканцима, и осталом свету, лежи на Бгшканском институту. Б. Г.