Opštinske novine

Стр. 206

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

ни су опигаини пре свега зато, што су чисто локалног значаја, тако да је за њихово обављање потребно познавање локалних прилика, потреба и односа, са којима најбоље могу бити упознати, па им и најцелисходније решење дати, баш они који су им најближи, и који су у њиховом добром решењу највише заинтересоЕани. Затим, за препуштање ових послова општини, разлог лежи још и у чињеници што су ти послови од сувише локалног значаја, да би за државу претстављали такав интерес, да их ова преузме у своју надлежност. Али;, пошто су и ти послови јавног каржтера, а у циљу да се обављање њихово задржи у кругу општег интереса, о коме се стара државна :власт, предвиђен је државни надзор над радом самоуправе. Значи, да је државни надзор установљен V циљу заштите општег интереса. Како је пак општи интерес претстављен у закону, а надзор предвиђен у циљу заштите тога интереса, из тога произлази да је надзор установљен у циљу контроле законнитости рада самоуправних тела. Поред контроле Законитости, могло би се узети да надзор обухвата и контролу целисходности. Међутим, као што је напред речено, послови из самоуправног делокруга општине препуштени су овој због тога што су они такви, да их баш општинска власт може најбоље обављати. Значи, да је целисходност баш била разлог за •остављање тих послова општини. А кад је претпоставка да ће општина моћи обављати те послове на најцелисходнији начин, онда није могућно контролисати целисходност тих ње'них радњи. Према овоме, државни надвор под|разумева контролу законитости, а не и контролу целисходности. Уосталом, и у Закону о •оиштинама (§ 125) као и у Закону о градским општинама, је предвиђено, да ће надзорна власт задржати од извршења одлуку општинског одбора која би била противна постојећим законима и законитим наредбама власти, или којом се прекорачује делокруг општине. Према томе, и по самом тексту законском, надзор обухвата само контролу законитости, дакле не и целисходности. Друга, пак, последица овакве законске одредбе јесте, да надзорна власт може незакониту одлуку општинског одбора само задржати од извршења. Значи, да је не може изменити или место ње донети своју одлуку. Оваква одредба је разумљива кад се има на уму, да се тим одлукама решава само о пословима из самоуправног делокруга општине, дакле из општинске надлежности. А кад би надзорна власт узела да решава о тим пословима, она би тиме решавала о пословима из туђе на'длежности. Према овоме државни надзор над радом општина састоји се у контролисању законитости а не и целисходности општинских акта; а затим у могућности од задржавања изврше-

ња незаконитих акта, а не у њиховој измени или у замењивању. Ова општа начела о државном надзору, зато што су у Закону о општинама предвиђена као систем, имају доћи до примене у сваком случају где је прописан државни надзор, осим онде где је закон учинио какво отступање од тих начела. Услед тога, општински буџет, као акт општинске власти, подлежао би државном надзору по истим начелима као и остали општински акти. Међутим, за надзор над буџетом у закону су предвиђене посебне одредбе које су садржане у §§ 97 и 98. Први од ових прописа говори о контролисању композиције буџета: да ли је састављен у прописаној форми и да ли садржи све за општину обавезне издаткеиу довољном износу, а други предвиђа изрично одобравање буџета. Али кад се уочи да је у § 98 Закона о општинама узет проценат приреза као мерило за опредељивање власти која ће бити надлежна за одобравање буџета, онда је јасно да је баш прирез разлог због кога се захтева изрично одобравање буџета. То је уосталом и разумљиво кад се има у виду да је општински прирез јавна дажбина, за чије је прописивање потребан или законски пропис или одредба управне власти дата по законском овлашћењу. И пошто је прирез, који мора одобрити државна власт да би се могао наплаћивати, садржан у буџету, онда државна власт која је надлежна за одобравање приреза, одобрава и сам буџет. Којим ће с е разлозима она при томе руководити, у закону нема изричне одредбе. Али, пошто § 97 прописује уношење у буџет оних издатака који су за општину обавезни, и у довољном износу, значи да ти издаци морају бити предвиђени у буџету према самом закону. Како се, пак, за покриће предвиђених расхода мора обезбедити потребан приход, из тога произлази, да се прирез, намењен за покриће таквих издатака, не може избећи, у колико они не би били покривени каквим другим прихог дима општине. Услед тога, државна власт не може одбити одобрење приреза потребног за 0 ;безбеђење оваквих расхода. Што се тиче осталих расхода, дакле оних који нису обавезни, а који утичу на висину приреза, да ли ће их државна власт, при решавању о висини приреза, узети у обзир и у којој мери, зависи од разлога њене финансијске политике. Нађе ли власт, у следству такве оцене, да предложену висину приреза не треба одобрити, поставља се питање, да ли она сама може смањити или евентуално потпуно избрисати извесне ставке буџета, да би се расходи свели на износ који може бити покривен оноликим процентом приреза за који власт налази да је прихватљив. Напред је истакнуто да право државне власти за одобравање буџета произлази из општег права надзора, а ово не подразумева ни контролу целисходности, нити могућност