Opštinske novine

Стр. 264

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Сматрам да ћу погодити жеље сталежа кога претстављам, ако са овога места иротествујем Против оваквих болесних појава у нашем парламентарном животу■ У данашње доба, када је због све мрачније спољне ситуације потребна на првом месту солидна унутрашња консолидација, атентати овакве врсте претстављају тежак злочин не само према личности против које ,су уперени, већ и према угледу и престижу Државе■ Као такви, они — поред законских санкција — заслужују и најоштрију осуду свих позитивних и конструктивних снага ове земље- А нека би дао Бог да је овај атентат — јединствен по својој лудости, безумљу и непромишљености само акт једноГ избевумљеног појединца." Говор г. др. Петра Марковића После говора г. др. Душана Поповића, који је пажљиво саслушан, добио је реч г. др. Петар Марковић, који је рекао: ,,Господине Претседниче, господо већници, кад се вест о немилом доГађају, који се пре неколико дана десио, пронела код нас у Земуну, код нас је настао тајац■ И били смо јако весели и радосни кад смо чули да је овај Гнусни злочин остао без икаквих псследица за личност г ■ претседника владе г -др. Милана СтојаДиновића■ Г. др. Милан Стојадиновић је код нас у Земуну често био и стекао је као човек симпатије, а још више почели смо Га ценити кад је дошао на високо одГоворно место и кад се показао као човек савремен и високоГ схватања морално етичких дужности и човек који је пошао путем да ову земљу заиста изведе прво из економске кризе, а друГо да да земљи оних демократских с^лободних институција које су за низ Година биле за нас закопане- Град и његово Градско веће претстављају више квалифицирано становништво и људе који знају ценити шта је живот човечијиОвај чин је изванредно варварски, јер нисмо навикли да се парламентарна мишљења или друГо што решавају са једним револверским хитцем, који не може променити смер којим је једна држава пошла да се из корена измениОсуђујући овај варварски чин у име свих Земунаца, једнодушно се придружујем Господи Говорницима и г ■ Претседнику и молим, да се са наше стране узме то на знање-" Говор претставника Земунаца г. др. Петра Марковића, такође је наишао на опште одобравање. Говор г. Момчила Јанковића Затим је добио реч г. Момчило Јанковић, који је у своме подужем и темпераментном говору, осуђујући атентат у Народној скупштини на претседника Краљевске владе г. др. Милана Стојадиновића, рекао: „Господо већници, Гссподине претседниче, на првом месту дужност ми је да се захвалим Г■ Претседнику на његовој иницијативи да сазове ванредну седницу Градског већа престонице ЈуГославије БеоГрада, да осуди онај жалосни, онај стидни, онај злочиначки акт човека ко]и је револвером потеГао на претседника владе ЈуГославије г ■ др. Милана Стојадиновића. Дужност је била ГрадскоГ већа да се најпре солидарише са оном импозантном маннфестацијом јучерањом, кад је БеоГрад на митинГу проГоворио, кад је осудио злочин од 6 марта, кад је од срца, од душе, придружио се своме претседнику владе, увиђајући сву тежину њеГовоГ задатка, сву тежину њеГовоГ положаја и желећи и изјављујући му честитање на срећном спасењу да покаже да је сохидаран у аној политици коју претседник владе на челу ЈуГославије данас спроводи- Дужност је била ГрадскоГ већа да се са Гласом свогп Грађанства солидарише- Зато, Господо већници, није могло Градско веће да остане неми, равнодушни посматрач једноГ доГађаја, који је дубоко узбудио целу земљу, Није смело Градско веће да не покаже свеколико своје Гнушање над атентатом, над методом политичке борбе која /е хтела да се наметне нашем јавном, нашем политичком животу- Пред лицем целе Европе Градско веће као за сада леГитимни претставник своГа Грађанства имало је дужност да устане против оваквоГ подухвата, да јавно изрази своје Гнушање, да јавно изрази своју осуду- И ако именовани, Господо већници, ми смо претставници једне самоуправе и као такви ми не можемо остати неми посматрачи у једној борби која се већ ево месецима одтрава у нашој, земљи, у једој борби, која је заправо тек сада почела (аплауз и одобравање). Можда није било свима јасно да је влада Г- др . Милана Стојадиновића претставник демократије, да је она носилац оне политичке идеолоГије по којој у овој земљи за њен политички, и за њен национални, најзад и за њен економски бољитак нема другоГ пута неГо враћање на уставне, на демократске слободе (дуготрајно одобравање). Сви смо сведоци да месецима покушавају они елементи који су изГубили тру, који су одГурнути у друГи ред, они елементи, који су у послератној ЈуГославији вазда били Готови да служе тим тако зва-