Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 283

Мијушковић предлаже да бактериолошка и хемијска лабораторија раде у служби јавне хигијене, а веверична амбуланта и туберкулозни диспаноер да се издвоје из куративне медецине и да буду у превентивној медецини. Као нарочито важну ствар треба створити један статистички медицински отсек, који би показивао плиму и осе!ку свих социјалних обољеша. Г. Др. Тихомир Симић, у вези говора г. Др. Мијушковића изјавио је да је припремљен пројекат да се Отсек за куративну медицину одвоји на једну страну а отсек за јавну хигијену на другу страну. Што то није изведено, није кривица до већа ни до Господина Претседника, већ до фактора ван Општине. И г. Др. Симић молио је да се обрати већа пажша борби протиз инсеката а нарочито комараца. Г. Др. Влада Николић тражио је реорганизацију хемијске лабораторије и у вези са тим повећање њеног буџета од 40.000.— ,на 80.000.— динара.. Г. Др. Љуба Стојановић истакао је да је за Фонд за туберкулозу уложено 100.000.— динара и да је ово први пут да се ова сума уноси у општински буџет. Београд има око 20.000.— туберкулозних болесника, а нема ни једну постељу за њих и г. Др. Стојановић предлаже да се направи један зајам, да се још ове године приступи подизању ове болнице за туберкулозне болеснике који се могу лечити и једног азила за болеснике који се не могу лечити. Изгласана повећаља. Г. Др. Мића Протић, као члан Буџетске комисије изјавио је на крају да се буџетска комисија сложила, да се у вези појединих тражења учине нека повећања предвиђених буџетских позиција. Тако у ;вези излагања г. Ст. Милутиновића, да се одобри 270.000.— динара, у вези тражења г. Николајевића једна сума од 85.000.динара за уметнике — док би остале суме за споменик и др. морале ићи на непредвиђене расходе, а у вези излагања г. Крекића да се за исхрану сиротиње уместо 100.000.— динара унесе у буџет 200.000.— динара. Дискусија о трошарини. Г. Др. Стеван Поповић говорио је опширно о 1трошарини, од које се предвиђа 78,500.000.— динара прихода у овој буџетској години. По мишљењу г. Др. Поповића тај ће се приход моћи и остварити ако се изврше извесни предуслови у организацији трошарине. У том циљу била је образована једна анкета, и чланови те анкете обишли су све станице и све карауле и нашли су тамо такво стање да су се зачудили како ови наши приходи уопште притичу. Нити су станице и карауле израђене, нити има довољан број особља нити споообног оообља које је потребно за ту службу. У овој служби имамо на целом реону трошаринском свега 262 службеника, а по најскромнијој процени анвете било би неопходно за ту службу 320 службеника, — дакле да ое додаду 64 нова службеника. Не треба губити из вида да је трошаринска служба дупла, да се врши и дању и ноћу и да се службеници морају смсњивати. Иначе сама служба не издаје на своје режијсие трошкове ни 5% од прихода. С тога је потребно да ое постављења у трошаринској служби не врше по неким протекцијама, већ да се усвоји кри-

теријум који је поставио трошарински одбор, а који је прихватио и Г. Претседник. За ту службу људи треба да имају извесне квалификације и зато г. Др. Пнповић предлаже. да се назив „трошарински стражар" замени називом „трошарински прегледач". Г. Богдан Крекић изјавио је да је апсолутни противник трошарине и да ту баријеру између Београда и околних оела треба порушити. Треба образовати комисију која ће проучити целу трошаринску политику и која ће доћи са предлозима за реформу трошаринске тарифе. Г. Крекић упозорава на важност питања димњака и препоручује да се тај посао узме у општинске руке, пошто ое већ Општина брине и о ратрогасној чети. Г. Алимпије Сеничић такође је за реорганизацију трошаринеке службе и за јачу контролу у њој. Г. Милан Стојановић, као други члан анкете о трошарини изјавио је да би ое у Ве'ћу тешко нашао ко који би принципијелно био за систем трошарине. Али у времену када готово сви наши већи градови у држави углавном прикупљају приход путем троптарине, па чак исту употребљују као једну меру да заштите своју локалну привредну делатност, те1пко би било да Београд, који као престоница има многоврсне задатке, правп тај експерименат и да отвара широм своја, врата. Требало би настојати да се донесе генерална одлука да ое уопште у унутрашњем саобраћају бришу постојеће трошаринске баријере. И г. Стојановић уназао је на неопходну потребу да ое учини боља и ис.правнија организација прикупљања прихода, пошто је она данат веома слаба. Публика несме да буде мг^лтретирана од некултурних и неписмених стражара, већ та служба има да се побољша. Питање реформе трошарине доћиће ускоро на дневни ред, када ће сви већницп имати прилике да о трошарини даду своју реч. Буџет Техничке' дирекције. Код буџета Техничке дирекције први је говорио г. Ђура Бајаловић и то специјално о раду Грађевинског одбора. Један од најважнијих послова Грађевинског одељка јесте сузбијање самовласног зидања и г. Бајаловић је изложио тешкоће на које се наилази у томе послу г . Да би се зло у самом почетку спречило, да се не дозволи ономе који почне да зида да доврши објејкат, г. Бајаловић предлаже појачањг броја контролора и ослобођење њихово од сваког другог посла. Г. Ђорђз Грбовић молио је да ое 2,400.000.динара колико је вотирано за канализацију, одмах расподеле тако да се зна колико иде за који крај, Г. Алимпије Сеничић тражио је да се сума од 600.000.— динара колико је иредвиђено за рушење Јатаган Мале, употреби за регулисање краја поред Карађорђевог парка, као и да се израде две улице кроз Јатаган Малу. Г. Богдан Крекић молио је да ое нађу средства у буџету за рушење Јатаган Маље, а исто тако да се питање станбево Београда узме у претрес на једној специјалној седници Градскога већа. Г. Б. Матовић тражио је да се специјални теренски и функциони додатци правилније поделе, јер под истим условима рада једни службеници примају многех више од других. Право је да се ти додатци додељују према заслузи. Исто тако г. Матовић је молио