Opštinske novine

Стр. 286

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

За изградњу ових зграда, као и за набавку потребног школског намештаја, по мишљењу Школског одбора било је потребно закључити један зајам, који би једино могао осигурати брзо реализовање овог проблема. На крају г. Мишковић замолио је да се прими тачка 14 Правилника за извршење буџета, којом се тај зајам предвиђа. Г. Др. Бацковић Илија захвалио је са неколико речи г. Претседнику на његовом старању и на његовом разумевању санитетско-хигијенских питања. Борба са венеричним болестима у Београду није ништа м>ања од проблема борбе са туберкулозом, јер скоро половина Београда болује од веНеричних болести и за то је подизање ове амбуланте за венеричне болести врло важно за грађанство целог Београда. Дискусија око чл. 15 Прзвилника. Г. Душан Николајевић поново је говорио о чл. 15, за који каже да вређа оно што чини основу нашег иравног поретка. Закон о градским опшгинам»а у § 116 пропиисује изворе општинских прихода и то су: прирез од непосредне порезе, посредне порезе и таксе. Међу тим, чл, 15 уводи једну непосредну порезу за коју закон не зна и која је, у даљој линији, једна конфискација. Говори се о једном доприносу. Овде не може бити речи о тзв. допринасу, а скроз је погрешно сводити конфискацију на експропријацију. Није истина да је он противан изграђивању Београда. Сматра да би стриктна примена хигијенско-}фбанистичких већ постојећих прописа врло много онемогућавала опстанак страћара. И у оквиру законитости, каже г. Николајевић, ако се она само поштује, могу се постићи резултати сасвим повољни по урбанистичкзестетски процват Београда. Општина, према томе, није, имала правног ослонца да доноси овај члан. Осим тога овим се чланом, каже г. Николајевић, чини мера која врло много кокетује са методама бољшевичким и примењује се само на један крај Београда. Прг гсгдник г. Влада Илић упозорио је да је чл. 15 био упућен Финансиском и Правничком одбору, да они као стручњаци, као финансијери и правници виде да ли овај члан има законске могућности. Дужност је Правног одбора да каже да ли Општина има законског права да овај члан уведе, а дужност је Финансиског одбора да каже да ли има могућности да се његове намере у дело приведу. Г. Др. Момчило јанковић дао је објашњење да је нова стилизација чл. 15 изашла у заједничкој редакцији Правничког и Финансиског одбора. Садашња стилизација пре свега ограничила је ужи рејон, а друго спустила је стопу од 50 на 20%. Најзад, нова стилизација помакла је рок важења тек за 1 април 1937

године, а његов допринос иде цео у Регулациони фонд, чија је намена законом утврђена. По чл. 104 Устава само за државне дажбине треба да постоји нарочити закон, а самоуправне дажбине заводе се путем стат> г та и у моменту кад их одобри Министар финансија оне постају законом. То је изрично речено у чл. 116 Закјона о градским општинама. Према томе ако се буде усвојио предложени текст, остаће се потпуно на становишту закона који данас важе. Има закона општих, генералних, који важе за све, а има закона специјалних, који могу да важе само за једну групу или за појединце. Неоспорно је даље да ова имања која се помињу у предложеном чл. 15 не одговарају Грађевинском правилнику за град Београд. Према томе Општина има права, у наслону на тај закон, да оптерети та имања дажбинама, како би се довела у склад са Грађевинским правилником. Прницип је да лични интерес. мора да уступи пред општим интересом и цело стремљење у садашњем правном животу капиталистичког друштва иде за тим да се лично право ограничи. Г. Др. Тихомир Симић навео је да питање оваквог изграђивања вароши није нишга ново, и поменуо је изграђивање појединих вароши у Италији и Немачкој. Тако је влада Италије била принуђена да донесе један закон преко кога је фаворизирала изградњу самог центра. Са чисто хуманог, са чисто хигијенско-санитетског гледишта мора се захтевати да се уклони оно ругло које се данас налази у центру Београда и које се одржава из чисто шпекулативних разлога. Потребно је побринуги се да ти људи не изгубе незаслужено своју имовину, али г. Др. Симић верује да је Финансиски одбор проучио и финансиску страну тога проблема и да је несумњиво пронашао да иостоје финансиске могућности да се тим људима изађе на сусрет. Г. Др. Симић замерио је што Општина нема своју грађевинску политику и зато је тражио да се једанпут донесе Грађевинска - уредба. Треба образовати једну комисију која ће ту уредбу донети у одређеном року. Г. Др. Душан Поповић изразио је своју бојазан да оваква једна мера од стране Општине не повећа кесигурност која је код грађана настала кад је Мини* стар финансија укинуо стечена права, повишавајући порезу кућевласницима који су исте били ослобођени. Противан је овом законском овлашћењу јер налази да се оно коси са принципима буржуаске државе. Г. Богдан Крекић учинио је апел да се донесе једна резолуција и да се замоле меродавни да донесу закон о етажном власништву, који би омогућио подизање Београда у ужем и ширем центру. Буџет је затим у целости примљен.