Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 329

На данашњи дан ми сви осећамо да ова реч мудрог и благородно! француског етичара садржи неодољивост истине: Његово Краљевско Височанство Кнез> Павле, који стоји на челу Намесништва, сједињује у себи врлине духа и врлине срца које је, у своме идеалу вође монархије, Ла Бријер жудео. Овом треба додати благотворни утицај енглеске монархије на Кнеза-Намесника. Школујући се у Енглеској, Он је непосредно познао све врлинеисве јачине ове монархије. Монархија је у ЕнГлеско/ постојанија неГо икад. Владимир д Ормерсан, у једној својој студији о Енглеској, истиче како је приликом јубилеја Краља Ђорђа V био сведок британске оданости према Круни. Онасе манифестовала, дивљена достојном, једнодушношћу. „Сам сам — каже д Ормесон видео Где у лондонским крајевима наапослгних радника висе огромне заставе. На овима беше исписано: ми смо убоги сиротани, али смо лојални! Француски мислилац и социолог бешеодумевљен призором, који му /е показао сву неодољиву љубав целога енГлескоГ народа према монархистичким установама и према фамилији која их инкарнира. И, не мислећи на Ла Бријера, д Ормесон се радовао што је уГледао остварен идеал фамилијарне заједчице двора и народа. Д' Ормесон додаје: „дух традиције, мирна сила, национализам сигуран у себе, — то су елементи који чувају у свету моћ Британије.' И д' Ормесон завршује своју изванредну студију, да је интактна сила Британије један од неопходних чичилаца светског реда и светског мира. Оно, што треба нарочито истаћи, то је да је, проводећи своју младост у Енглеској и изГрађујући широку своју културу, наш Кнез и крепио у себи своје државничко осећање вредности једне стабилне монархије и неговао своју дискретност рођеноГ аристократе. Енглеска монархија рађала се из дуГих и елементарних борби. У тим борбама истутњила су се дивљаштва примордијалних властољубаца. Шекспир, највећи песник Енглеске, изнео је у својим драмама сва та силна и крвава преГањања, сва оркановита отимања о власт. Његово иозориште је море уг€уркане крви људске, али се, кад се стишало то море, уздШла као стена једна монархија. Као чврста стена, а Гранитност њена учинила је да се сасвим споје енГлеска династија и енГлески народ и да сама установа монархије омоГући висок смисао чланова династије за своје дужности према народу и држави. То је процват свих оних врлина које је истицао Ла Бријер у своме идеалу вође монархије. И та, изнутра јака и сигурна у себе, енГлеска монархија даје целој енГлеској владарској кући мирноћу и дискретност. Дискретност /е једна од најлепших врлина. И мирноће и дискретности бескрајно /е много у нашем

Кнезу. Он /е ту, увек ту, поред узданице наше нашеГ младог Краља. Кнез /е вођ и неуморан, све чини да- Грандиозно дело уједињења Југословена постане чврста стена, али, зато што њеГово атавистичко и стално активно државотворство тежи да изврши норме, што их је Ла Бријер прописао за свога ненадмашеног вођу монархи\е, Он својом дискретношћу и отменошћу делује на нас све блаГотворно. Губе страсти много од своје оштрине и мџ,> вођени истински просвећеним Кнезом, све јасније увиђамо да се јака држава и једна истинска цивилизација условљавају. Наш недокучиви народ је монархистичан. Духовне и моралне снаге нашеГа необично способног и душевноГ народа испољавала се у нашој боловитој али и поносној историји увек кроз монархију. Она бејаше потврђивалачки фактор, који је у Средњем веку сшурно сузбијао племенске шовинизме и уједињавао, градио државу. Велику државу, јер народ великих способности требадаима велику државу. Фамилија Немањића, чији су чланови имали један потез од онога примордијалноГ владарства, којим /е Макијавели снабдевао своГа принчипа; — та необична породица успела /е да у Средњем веку од наше државе, коју су сталежи ЈЈзалуд покушавали да разГраде, начини једну моћну државе. И у налету те државе, наш силнн Цар и законодавац Душан кренуо се на ЦариГрад. На Косову је зашло крупно сунце наше средњовековне Глорије, али робовање нагие азијатској деспотији није сасвим уГасило то сунце које је на Косову зашло. НоГрешно би било ако би се устанци наших сељака 1804 и 1815 схватили само као револт незадовољних турских робова. У наслеђима тих рајетина живљаху они који су у Средњем веку Господарили. И само се тако може објаснити што су и Прва и ДруГа наша национална револуција од првога часа исто толико Градиле националну државу колико су подривале и рушиле туђинску власт. У XIX веку два историска исполина, два неимара државе, Карађорђе и Милош, џиновски Почетник и џиновски Дочетник створише државу која ће трати судбоносну улогу на Словенском ЈуГу. Монархија је та која /е малу Србију уздпгла до историског посланства пијемонта свих ЈуГословена, а данас само монархија може сконцентрисати и упутити на прави пут толике позитивне силе ју1ословенског народа, које траже своје изразе. Историски значај личности Кнеза Павла Карађорђевића састоји се у томе што Он цивилизује наше монархистичко осећање. ЊеГово државништво /е необично јако, ЊеГов такт и њеГово разумевање светске спољне политичке су непоарешиви, а Његово унутрашње осећање унутрашње снаГе и сигурности државе и Његова племићска дискретност и ја-