Opštinske novine

Стр. 332

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

шта, вежбалишта, шеталишта и т. сл. Није свеједно, да ли ће један град трошити своја срества на персоналие и материјалне издатке, који по својој намени и природи припадају држави или ако та срества троши на усавршавање и допуњавање путева, саобраћајних линија и срестава, на канализацију, радничке и сиротињске с танове и на све оне потребе што граду и његовом становништву даје више сунца, више ваздуха, више здравља, који опет са своје стране дају више задовољства, расположења, благсстања, па према томе и тихо и мирно развиће породичног живота, од чега зависи и нормално развиће социјалних, привредних и политичких односа државе. Данашња цивилизацијапо речима Хенриха Цорџа сасвојим буррим развићем мора да напредује или да назадује — она не може да стоји у месту. Средишта цивилизације су градови и ми их морамо оспособити за цивилизаторску и културну улогу, јер и наше сзло чека од њих своје спасег ње из своје учмалости. Градови овакви какви су нам данас немају тај значај и стоје, привредно и културно, у опречности са нашим селом. Наши градови чак и у националном погледу нису увек у сагласности са нашим народом у селу, јер су многи од њих још у Другој половини 19 века били толико туђински, да странац, по речима проф. историје др. ФердаШишића, није знао да ли се налази у словенској земљи. Зато сматрамо ди би један од задатака наших комуналних тела био и тај да буду носиоци чистог национализма, наше националне идеје, управо јужно-словенске идеологије. У том погледу ми бисмо требали да упамтимо речи др. Едуарда Ериоа: „Јединство нације, слободан живот општине". 1 ) Као што смо и раније нагласили праве самоуправе може бити само ако градови имају своје независне финансије. Та независност не може и не с ме да буде апсолутна, као што и аутономија самоуправних тела није и не може да буде апсолутна, јер би то одвело. до хаоса у државном организму. Комуналне финансије, као и њену самоуправу, треба органски повезати са животом државе, да се међусобно допуњују и да утичу повољно једно на друго. Напредовање градова је величина и моћ државе. Снажење државе је од користи свима градовима. Разрезивање порезе од стране градова је један од најосетљквијих момеиата у односу државе и општине. Ту се њихови ауторитети сукобљавају, а истовремено и становништво градова би могло претрпети снажна оптерећења, ако се порески систем општине не би довео у склад са пореским системом државе. Зато би се морало новим Законом о градским самоуправним финансијама тачно извршити разГраничење пореза и Пореских обг ) „1*'ипИе сЗе 1а паИоп, 1а ује Пђге с!е 1а сотшипе". Едиагс! Неггјо!: Сгеег П. р. 202.

јеката, који би могли бити предмет комуналног, а који државног пореског система. Има много врста намета које би држава имала да уступи градовима, известан број би тек имао да буде извор обостраних прихода, а извесни би објекти били чисто државне пореске политике. Како би имале да буду предвиђене новим изменама Закона о 1рад. општ. те одредбе, зависи од саме државе и њене вол>е, шта би она хтела, и могла да уступи Градовима и до које висине. Наше је, пак, мишљење да би требало тежити да зависност и потч«њеност комуналног пореског система држави буде што је могуће мањи, јер би то било несумњиво од велике користи и за државу и за градске општине. Ми смо у једном од ранијих чланака 2 ) истакли да је данашњи систем посредних намета наших самоуправних тела несносан и да дави полет и замах развића наших градова. Главни извор прихода наших градова чине посредни порези (трошарине и разне таксе) и то од 50—80° о свих прихода. Тиме се онемогућава правилно насељавање градова, а истовремено живот и здравље сиротих слојева грађанства доведен је у питање. И сам данашњи Закон о град. општинама фаворизира посредне порезе. У чл. 116 вели се: „Приходи града сачињавају: приходи од градске имовине и предузећа, приходи од уложеног новца и други приходи. — За покриће својих потреба градови могу уводиги порезе на непосредне државне порезе и градске посредне порезе (трошарину и др.) и таксе". Кад се узме у обзир чисто идеални карактер првог става овог прописа, онда градови имају трошарину и таксе као извор „за покриће својих потреба". Овај чл. 116 је жижа целокупног комуналног финансијског система' и он би морао да претрпи потпуну измену. Како би он изГледао у новој редакцији ствар је, као што рекосмо, увиђавности и могућности држиве. По нашем мишљењу пак цео систем прихода град. општ. морао би се обрнути и ставити на здраве основе т.ј. извор прихода град. општина би морао бити постављен на систем директног опорезивања и то да најмање 75—80% свих прихода (не узимајући у обзир привредна предузећа) град. општ. проистичу из непог средних намета. Тек тада ћемо дати потенцијалне енергије нашим градовима за снажно развиће. На тај начин су се раззили сви напредни градови у Европи, тим путем морамо и ми поћи. Ранијим нашим чланком: „Финансијска срества за подизање Београда" 3 ) истакли смо од колике је неисцрпне снаге земљишна рента за порески систем градова. Ми сматрамо да је претерано мишљење Хенриха Џорџа који

2 ) „Буџетска дебата у београдској општини". (Београд. Општ. Новине 1935 г. бр. 4). 3 Београдске Општинске Новине 1935 бр. 3.