Opštinske novine

београдске новине

Стр. 335

II. Да се у првом ставу, на крају, дода: и „на грађевинско уређење градова". Затим да се као засебна тачка иза тачке бр. II унеое под: 2) Уређење градова, заштита свих јавних грађевинских интереса на подручју града по прописима грађевинског закона и подизање градских објеката. III. Да се у тачки III иза речи „добротворних завода и установа" дода један ванредно важан задатак већих градова, на име: „сузбијање неупослености, нарочито путемјавних општинских радова". Градови Љубљана и Цеље предложили су да се у тачк|у 5 § 88 унесе у делокруг града и акција на туризму, који данас чини-једну одврло значајних грана народног господарства и пружа граду лепе изворе нових прихода. По § 89 — који предвиђа не лимитативно, него дескриптивно све групе и врсте послова, који спадају у делокруг градских управа као делегирани послови од стр'ане опште државне управе — Савез градова у своме одличном елаборату предложио је следећу измену и допуну: „Међу пословима, побројаним у тач. 1—5 става 2 § 89 требало би предвидети и један важан део послова опште управе из надлежности првостепених власти, а то су послови ио Закону о радњама. Градски органи, који стално у граду живе, много боље познају и опште привредне прилике и личне моменте градског становништва него чиновници државних првостепених опште управних власти, који у граду често врло кратко време бораве, па интереси привредних слојева градског становништва и интереси правилног развитка привредног живота у граду траже да се поступак по Закону о радњама у првом степену препусти градовима. Предлаже се с тога ова допуна: у ставу 2 иза тач. 5 § 89 додаје се нова тачка: „(6) по Закону о радњама". Овај захтев Савеза градова у сваком погледу је онравдан. Нас је одувек бунило да градске општине морају да издржавају — полицију! У нашем делу о „Комуналним финансијама наших Градова" ми смо подвукли, да на само издржавање личне и имовне безбедности — које би у потпуности требало да буде субвенционирано од државе — да.ју наши градови скоро исто онолико колико дају на целокупну социјалну политику, од заштите деце, па преко помагања неупослених радника до издржавања домова за старе и изнемогле грађане. Тако у 1934/35 год. градске општине дале су за целокупно социјално старање просечно 5,1%, а за издржавање полиције и безбедности 4,2% од свих својих расхода. У 1932 и 1933 г. градске општине су у ове сврхе дале преко седамдесет два милиона динара. Највеће суме за издржавање

личне и имовне безбедности дају градови Дринске бановине (10,29% од укупних расхода). И што је још жалосније, овај градским општинама неправично наметнути расход све више расте. Он је, н. пр. у 1933/34 год: износио 2,51%, да би се идуће 1934/1935 год. попео на 4,2% од укупних расхода, односно дуплирао. То је забринуло градске огПнтине и оне с правом траже, да им се тај терет збаци са леђа, да би се од послова полицијских експозитура вратиле уколосек комунално-социјалних дужности. Тај захтев дошао је до изражаја и у примедбама градова на Закон о градским општинама, у чијем је § 89 нормирано, да у градовима, у којима на челу гр адске полиције стоји државни орган, држава може примити на себе до једне трећине свих трошкова за издржавање полиције. Град Вараждин предлаже, да се законском изменом нормира да држава има сносити најмање половину трошкова за издржавање полиције. Петровград (Велики Бечкерек) подвлачи, да је ст. IV § 89 нормирано да држава може примити на себе до једнетрећине за издржавање свих трошкова градске полиције, што значи, да може примити и много мање од једне трећине, па и ништа. Зато Петровград предлаже још од 1934 г. да би се у закону рекло: „Држава мора примити на себе најмање једну трећину" итд. Град Тузла, који спада у бановину чији су градови највише оптерећени издржавањем полиције, подвлачи у своме одговору на савезну анкету: „устројешем градских полицијских стража од 1 априла 1930 г. као и одредбом чл. 50 Закона о унутрашњој управи, преузели су градови на себе велико материјално оптерећење тиме, што имају из својих сретстава, осим материјалног издржавања градских полицијских стража, подмиривати и личне издатке за градске полициске органе. Ти лични издаци за градску полициску стражу терете општински буџет по прилици са 10% од укупних расхода инатај начин материјално погеђају градове, а осим тога лични издатци се градова повећавају за једну четвртину дотадањих личних издатака. Несумњиво је, да би град морао свести бројно стање полициских органа на онолику меру да га смањи за јејдну трећину и да на тај начин удовољи оправданим и честим приговорима гледе великих личних издатака од стране грађанства, као и од стране државних власти. Међутим, то није могуће учинити, те ни тим захтевима удовољити." Град Винковци оправдано траже, да се у вези горњих захтева стави ван снаге законска обавеза да су градови дужни доприносити трошкове и за остала државна надлештва, као н.пр. издржавање зграда среског начелства (па и стана среског начелника), Који служи потребама целога среза и често са градом нема скоро никакве везе! Исто тако „да се