Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 483

свога краја у свшка правцима. Тако је образсв:но и наше друштво. Велика љубав и пријатељстзо, који спајају наш и племенити француеки народ, дубоко је усађаиа у срцима свих станозника овога краја, који је сре'ћан и поносан што носи славно име француског маршала и нашег војзоде Франшс д' Епереа. Прожети љубављу према Француској и пијстетом пргма нашим и француским војницима, који су пали борећи се за слободу Југославије, стансвници овога краја, као и цејо наш народ, носећи у души велико одушевљење за високу личност Франше д' Епере-а одлучили су на својој скупштини 1934 год., уз бурно кли1|ан>е војводи и Француској, да у своме 1 крају који носи његово високо име 1 и на његовом Булевару подигну овај скроман споменик. Мени је 1 као претседнику овога краја пала у део та част и среЉа да на данашњи дан, који ће остати вечно забележен у срцима грађана овога краја, будем тумач неизмерне поште и љубави, коју сви ми осећамо ттрема господину маршалу што доказује и ова споме!н-биста. Ја у овој прилици нећу говорити о благотворном утицају који француски дух чини на нашу културу. Огромну величину тога француског духа с правом истичу наши иителсктуални репрезентанти. Моја је жеља само да подвучем колико наш мали човек и народ, који је са Французима у рату, у часовима искушења делио добро и зло; колико наши мали људи, грађани &ве зе1мље и нашег краја, осећају непосредно величину душе француског народа. Израз тога осећаја су једнодушна жеља и скромне жртве тога малога човека да успоменом ове врсте, остави аманет покољењима вечитога штовања пријатеља заслужних за слободу и величину Југославије, јер само народ који поштује своје великане и пријатеље има права да буде велики. Господине Војводо, када је победоносна и славом увенчана српска и саве'зничка војска 1918 године умарширала у БеОград, она је пролазећи данашњим Булеваром Ослобођења и Вашим данашњим Булеваром, који онда беху обични сеоски излокани путеви, пролазила преко иоља и лввада, ораница и јаруга, к1оје ће' у скорој будућности претстављати најлепше крајеве престонице Југославије. Наша млада и лепа Престоница, која се тек од пре неколико година нагло изграђује, нема још ни у своме цен • тру приближно лепоту Вашег Париза, али Вас војводо уверавамо, да има снаге, живота и срца за своје пријатеље и да не заборавља доброту, која им је учиње!на од стране Француског народа а нарочито од стране Ваше. Осећам се' побуђеним, да скренем Вашу високу пажњу да је Ваша биста постављена на месту, где су се одигравали по наш народ важни и судбоносни историјски догађаји. Ено само неКолико корака одавде гробова наших јунака из 1806 године, који су се под вођством безсмртнога Карађорђа, прадеде нашег Блаженопочившег Витешког Краља Ујединитеља, борили за нашу сло-

боду. Далеко би нас одвело набрајање историјских догађаја, који су се одиграли на овоме месту; оставимо их и сетимо се само да је судба хтела, да српске и савезничке трупе 1918 године баш овим истим путем умарширају у Безград. Ја Вас у име грађана овога краја, који носи Ваше славно име', молим да верујете и овом приликом у нашу безграничну љубав према Вама и Вашој лепој земљи. Живео наш војвода и маршал Француске г. Франше д' Епере! Живела Француска! Господине Претседниче града Београда, захваљујући Вам у име своје и грађана Котежа војводе Франше д' Епере-а што сте се примили покровитељства ове свечаности и захваљујући Вама и Поглаварству града Београда што сте усрдно помогли акцију нашег краја, ја Вас молим да примите ову спомен-бисту, која је подигнута скромним средствима али усрдном љубављу овога краја. Ја Вам је г. ПретседНиче предајем. По свршеном говору г. Маринковића војна музика интонирала је ,,Мароељезу". Затим је претседник града Београда г. Влада Илић, примајући бисту, и обраћајући се маршалу г. Франше д' Епереу одржао један врло топао говор, у коме је рекао: — Моје прве речи, у овоке дирљивом тренутку, морају бити речи захвзлности онима, који су имали ту срећну мисао, да из својих скромних средстава, као свој дуг захвалности пргма славноме војнику, чије име краси њихозо предграђе, подигну овај споменик, који ћг дочаравати буг дућим нараштајима физиономију маршала Француске и југословенског војводе, човека и хероја, чије име носи овај нови булевар нашега града старог по својој дугој и мучној историји и богатим традицијама, а младог по улози коју су му судбина и национална енергија југословенског народа доделили, да је 1 као најважнија тачка овога дела Европе одигра. Претседник Београда г. Влада Илић ое обратио затим маршалу г. Франше д' Епереу: — Славни војводо, Београд је ! испуњен искреном радошћу што може да Вас приликом ове скромне свечаности још једном види и поздрави и да вам изрази своје дивље!ше и своју дубоку захвалност на ономе, што сте као главнокомандујући савезничких армија на Истоку учинили за слободу Југославије и за велико дело цивилизације. Овај тек просечени булевар, кога још не красе велелепне зграде, али који бележи нову етапу у видном просперитету и ширењу нашег драгог Београда, везује се, идући ка Сави, са два друга значајна булевара, који носе имена два Ваша велика друга, име Војводе Путника и име Војводе Мишића. У тој лепој заједници наших војвода, коју симболишу ове три артерије модернога Београда, чуваће вас, у својим срцима наш херојски карод кроз деценије векова. Дубоко узбуђени што Вас видимо поново у нашој средини ми смо у исто време