Opštinske novine

Поштарина плаћена у готову

општинш новнн

Излази једном недељно

18 јуна 1936 године

Година 54 — Број 23

Уредништво и администрација: Књегиње Љубице 1/И, телефон 26-242 Претплата: за годину дана 150.— дин., за пола године 80.— дин. Чековни рачун код Поштанске штедионице бр. 54.300

Хигијенске прилике Београда у пролеће 1936 год.

Према податцима Београдске опсерваторије просечна температура ваздуха била је 13.1 С°, с апсолутним максимумом 25.2 С°, и минимумом 2.1 С°. Средња вредност ваздушног притиска у пролеће износила је 745., према 748 мм,, у месецу марту. Влажност ваздуха априла месеца била је већа, него у месецу марту и то, просечна апсолутна 7.3 мм. а релативна средња 66.1 °/о, према 65.3% у марту. Атмосферни талог у пролеће, такође је био већи, него концем зиме, и то: 29.5 мм. у 24 часа, према 25.1 мм., месеца марта. Што се тиче чистине и распореда ветрова у априлу је предуминирао југо-источни ветар, затим северо-западни и југо-западни.

У епидемиолошком погледу почетак пролећа обележен је појавом једног случаја пегавца, импортираног кз унутрашњости. Тај случај био је детаљно епидемиолошки испитан и утврђено је његово егзогено порекло. Оболели од Пегавца Алил Шерит, становао је у улици Станоја Главаша бр. 35 са својим друговима, између којих је био неки Ахмет Шаиповић. Последњи је допутовао у Београд из околине Сиска и отсео је са својих седам другова у улици Станоја Главаша, број 35. Ускоро по доласку, Ахмет Шаиповић се разболео и био је упућен заразној болници, где се налазио под опсервацијом на пегавац, ма да серолошки код њега није утврђен пегавац. Доцније, оболео је Алил Шерит, који је такође био упућен заразној болници, где је и код њега клинички и серолошки, помоћу реакције Вајл-Феликса, установљен пегавац. У стану ових радника, одмах после констатације пегавца, извршена је дезинсекција а сви здрави радници

који су становали са болесником били су упућени у Дезинфегциони завод на депедикулацију и серолошку контролу крви. Како из статистичких подагака Централног хигијенских завода, о кретању пегавца, јасно следује да је број оболења од ове болести последњих година повећан по различитим крајевима земље, то постоји опасност за Београд у погледу импортираља вируса пегавца, јер Београд као престоница и индустријски центар привлачи већи број радника и кућне послуге из крајева где влада пегавац. Ради заштите престонице од импоргиоања вируса пегавца, који се преноси вашкама, те се намеће неопходна потреба за увођење обавезне депедикулације свију радника и кућне послуге, која долази у Београд ради запослења. Стога су предузети кораци да се озакони такав модус, по коме би сви мануелни радниц;и и кућна послуга, пре него се уселе у Берград, морали да се претходно подвргну бесплатној депедикулацији и купаљу у Градском Дезинфекционом заводу. У погледу кретања осталих акутних заразних болести ни ; е запакена знатна промена према месецу марту. Број затечених болести облигатних за пријаву износио је на дан 1-1У 1936 год. 127, исти број на крају месеца био је 136. Број новопријављених болести облигатних за пријављивање био је 136 априла месеца, према 162 у месецу марту т.ј. мање 26. Незнатно повећавање броја затечених болести на крају месеца зависи од мањег одјава у априлу, према марту и то 127, према 151. Кретање групе болести: шарлаха, дифтерије и црвеног ветра види се из ове таблице;