Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 697

Обзиром да осећање физичке угодности у многоме зависи од кубатуре свежег ваздуха, којим једна особа располаже у сгану, постављен је читав низ стандард-мера које у главном базирају на количини угљене киселине и влажности коју садржи ваздух. У вези са тим морало се је добро проучити питање проветравања и грејдња просторија као и иотражити најкорисније решење како у погледу хигијенском, тако и економском. Питање природног и вештачког осветлења било је нарочито предмет детаљног проучавања и то како од стране хигијеничара тако и од стране инжењера за осветлеље, архитеката и офталмолога. Да би се осигурало максимално осветљавање просторија установљени су тачни стандарди обзиром на положај и раздаљину између појединих грађевина, правац и ширина улице, висину зграда, величину и постављање прозора итд, Захваљујући дубоком разумевању и интимној сарадњи горњих фактора израђене се у појединим државама као у Немачкој, Сједињеним Државама, Совј,етској Русији итд. тачне директиве у овоме правцу. Борба против дима и загађивања ваздуха спада такође у ред ових питања. У томе правцу учињен је у многим земљама знатан прогрес, захваљујући примени савремених кетода при загревању просторија и сагоревању горивог материјала као и спровођењу нових принципа у изграђивању вароши. Практичном применом свих ових мера које условљавају здрав организам и „осећај угодности" стана осигуравају се стану а тиме и човеку који у њему станује сунце, светлост, ваздух и мир .Обезбеђују се дакле чиниоци којима се у последње време придаје све већи како физиолошки тако и психолошки значај. Колики је значај ових фактора најбоље се огледа у данашњем урбанизму који узима баш њих као циљ својих тежњи и стремљења. ]ер постављањем јасних хигијенских захтева постављене су основне линије савременог изграђивања вароши. Да би се осигурало сваком становнику довољно сунца, светлости и мира, да би му се обезбедила потребна количина ваздуха како са гледишта физиолошког, психолошког и епидемиолошког тако и социалног, савремени урбанизам све више тежи да одвоји трговачке и фабричке центре од крајева намењених становању. При томе он тачно одређује однос између појединих зона, прописује њихову густину као и систем грађења, одређује тип појединих блокова, правац и ширину улица итд. итд. У колико је лакше задовољити ове захтеве савремене хиги-'ене и урбанизма при изграђивању нових вароши или појединих њихових делова у толико је теже наћи решење за спровођење ових принципа код већ изграђених гра-

дова. Па ипак захваљујући интимној сарадњц свих заинтересованих фактора посгављене су основне директиве за савремено грађење и реорганизацију градских насеља, Обзиром на њихов велики значај покушаћемо да их изнесемо бар у њиховим главним линијама. Шта више сунца, што више светлости, што више простора, ваздуха и мира захтевају хигијеничари и урбанисте свију културних земаља. У једном племенитом такмичењу теже сви заинтересовани стручњаци да нађу што погодније решење овим заиста оправданим захтевима. У низу најразноврснијих пројеката оцртавају се све јасније два потпуно супротна правца по којим један истиче девизу: у слободном ваздуху морамо зидати, а други траже да се у гиирину мора ићи. Према претставницима првог правца на чијел челу стоји Корбусиер, модерне вароши градиле би се на тај начин, што би се у мору зеленила (85°/о површине) подизали сунцем обасјани облакодери и блокови кућа, који би се такорећи купали у ваздуху и светлости, пружајући при том својим становницима одмор у једном потпуном миру мирне легште, зеленила и простора. У својим пројектима они нам већ износе дивне слике нових градова, у који долазе до пуног изражаја не само садашња хигијенска схватања већ и савремени принципи урбанизма, архитектуре и естетике. На жалост то су само можда лепе слике далеке будућности. Јер за остварење тих пројеката потребна би била новчана средства која далеко превазилазе финансијске моћи данашњег света. Много су ближа нашим могућностима они пројекти који траже решења постављеним захтевима у изграђивању вароши у ширину. (VII1епсК :у- СаПепеИу). И ако овај систем грађења није лишен већих или мањих недостатака, ипак он има то преимућство, што- је његова примена нарочито подесна при изграђивању нових вароши и варошких крајева, као и у свим случајевима када цена земљишту није сувише висока. Сем тога и код већ изграђених градова покушава се да се подизањем нових крајева на периферији вароши, поглавито у облику вила, олакша ситуација у центрима и побољшају колико толико тешки хигијенски услови под којима живе њихови становници. При изграђивању вароши по овом систему постављен је читав низ нових одредаба који се могу сматрати као минимум хигијенских захтева. Овим одредбама знатно су измењене раније постављене норме. Тако на пр. док се је раније тражило да однос висине кућа према ширини улице буде 1,5 :1 данас се захтева да он буде најмање 1:1, а многи сматрају да је и он недовољан и теже да га постаБе на сразмеру 2:3. Енглези су нарочито у томедалеко отишли; у многим њиховим новоподигнутим крајевима овај однос достиже данас размеру