Opštinske novine
ВЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ
Стр. 863
имамо своје Плитвице, неупоредиво лепе, чија је каскада од четрнаегт јзззра нзигго што по сво ]ој| чари нема равнога у Европи! Ми имамо далматинску обалу Јадрана, сјајну и богато разгранату благим лукама, заклоњеним од оштрих ветрова, има ло најлепше и природним лепотама најбогатије европско приморје. Наше су бање по леп јти природз и лековитости својих вода међу најбољим светским бањама. Њихова вредност и определила јз балнеологе и климатологе целога света да свој међународни конгрес одрже у Београду. Наши су Врњци балкански Виши; Ковиљача наш Пишћан. Наше радиактивне бање у колико имају мање КГахових јединица од Маријен-бада, у толико имају повољнији климат и слађи и привлачнији природни амбијент. Наш је фзлклор један од најинтересантнијих. Задржимо се само на Црној Гори. На јздној релативно малој површини, видимо снежне врхове Дурмитора и Лоећена, где расту лишајеви и нешто папрати, а мало даље од њих, свзга неколико часова, цветају и зру у приморју поморанџе, лимунови и маслине. Гу у питомом Бару, Улцињу и Боки имамо дивне плаже често и у зиму, односно имамо полутропску вегетацију док снажни ветрови витлају врховима Дурмигора! Требавидеги — да поменемо бар још један пример — треба видети црногорске кланце, природом одређене за алпизам, живописније од свега, видети их са пијететом, јзр су и они, поред мртве страже Шумадије и Бзограда, пзт стотина година спасавали Европу од: варварске најезде исламског завојевача!... Југославија, дакле, има све природне услове за туризам; али нема много взштачких. А изнад свега она нзма онз разнз особине, која јз за комерцијални туризам нзопходна, нема смисла за истицање и рекламу, нема смисла за натурање и самопохвалу. Оскудева јој сав тај комерцијализам XX века. И више. Нама се чини да све што је наше, да није ништа нарошто шго заслужује истицање; а све што је туђе — да }з јале и супериорније од нашега! Скромност је грех*, а нз вр\ина, када због ње сахрањујемо од свзга лепоту своје земље. Туристичка реклама нлје негкромност, него само индикација за онз којл су нзпосвећени у лепоте југословзнског нзба. Реклама је уз то неопходан инструменат нашег комерцијалног века! Крочимо један корак по швајцарским градовима, па ће нас са свлх страна обасути киша од реклама, летака, разних фотографских проспеката, бедекера, албума, и свега другог што треба да освоји туристу! А ми? Још огроман део културног свзта нз познајз добро ни наше централне градове, па нл сам Београд, а камо ли све друге туристичке лепоте Југославије! Па ипак ми недовољно предузимамо. Хгели би да до максимума развијемо туризам, а
никоме не откривамо наше дарове неба и расскош југословенске природе. Будимо искрени. Колико су наши градови дали за плангкЈ туристичку акцију?! Врло мало! Ми за све имамо и времена, и материјалних кредита, али их немамо за националну пропаганду, била она културна, привредна или туристичка! Да се не позивамо на поимере богатих западних држава, него да за пример узмемо малу и тренутно пасивну Бугарску и њене градовз. Треба са дивљењем стати пред њеном иностраном пропагандом. Она је сјајно организована, богата, разноврсна. Ми смо још далеко од свега то(га. Зато се и дешава да се у многим крајевима Европе о нама врло мало зна, докле у предпериоду туристичке сезоне сви важнији биоскопи градова западних држава у своме журналу доносе живописне изгледе Варне и других климатских места, морских купалишта и туристичких лепота Бугарске. Колико су тек многобројнији случајеви, да у филмским журналима видимо чудесан положај бугарског градића Трнова, него лепоте југословенских градова!? Узмимо један пример, где би ми требали да будемо хиљаду пута јачи. То јз Чехословачка, која се својом властитом иницијагивом највише интересује за наш туризам, наше море, за наше градове. Недавно сам био на проучавању комунално-социјалних прилика у Прагу, Брну, Братислави, Оломоуцу, Плзену, Моравским Остравама итд. Поред комуналних проучавања, давао сам своје скромнз прилоге зз туристичку пропаганду наших градова на челу са Београдом. И увидео сам да огроман број тамошњег света и не слути о нашим туристичким лепотама. Они што знају ма колико о тим ленотама, долазе у масама тако, да је н.пр. Јадранско приморје постало за тај део Чехословака „Чешко приморје". Али њихов је број релативно мали. Износи годишње око 67.030 туриста из чехословачких градова, од којих око 45.000 посете и наше градове, првенствено Београд, Сарајево, Дубровник или Лзубљану, Загреб, Сушак и Сплиг. Кад би већи број Чехословака знао за лепоте нашзг Јадрана, за наше Плитвице, за наш Београд, за нашу Словеначку, наше Сарајево, за наш Југ, половина Чехословачке преплавила би и наше приморје, и наше градове, и наша друга туристичка места! * Када проучимо статистичке цифре о нашем туризму за последњих десет шдина видимо ово: 1) да се промет странаца неоспорно из године у годину појачава, али да јз број њихових пробављених дана у Југославлји врло кратак. Наро што у Београду и осталим већим нашим градовима, где просечно износи око ,5