Opštinske novine

Београдске општинске новине

Годинама су по васкрсењу самосталне Србије наши очеви пратили пажљиво дивну епопеју која је обогатила историју вашег народа. Наши најбољи писци, наши мислиоци, наши државници предвиђали су од почетка прошлога века дивну судбину намењену Јужним Словенима. Иго, Мериме, Ламартин, па Мишеле, или Кине посматрали су овај узбуркани свет који је, од обала Јадранског Мора до обала Дунава, тежио да поново задобије своју слободу и своје традиције да би боље послужио ствари цивилизације и права. Пало је у јдео вашој раси, а специјално војницима старе Србије, да остваре озе наде. Београд је за нас средиште тога напора, тачка ослонца тога елана, жижа тога зрачења, што јасно показује улогу коју играју престонице, тако да њини претставници морају осетити оправдану гордост. Та прошлост, господо, позива нас да радимо заједно у 'будућности. То је програм, циљ наше велихз париске манифестације, која треба да истакне на светлост улогу уметности и технике у модерном животу.

Вођ делегације Париске општине г. Алфред Бур у ике града Париза поздравља претседника Београдске општине г. Владу Илића и присутне гг. већнике

Сва искуства биће корисна у озои делу синтезе и упоређивања. Ваше искуство биће нам нарзчитз драгоцено. Еогатство вашег ©олклора, коме смо се ми толико пута дивили у глегантном богатству костима ваших сељака и сељанки, доиазује нам да је естетика код вас дубоко сзцијална и да она ииз сзој корен у сажом народу. Изложба југословенског вајарстза и сликарстза, која је била организована одмах после рата у салама наше општинске Палате уметности, допрингла је кного да се код нас уздигну и појачају најсмелије тендонције и да нам прикаже снагу вашгг духа иницијативе. Ми знамо већ са какзии сте духом братства и стваралачке воље ви одгозорили на позиа техничких организатора наше изложбе. Али, ма како да су интересантни и дивни производи ваше радиности, тзоревине ваших уметника нису довољне нашзј љубази Треба нам, да би наша радост била потпуна, присуство ваших суграђана, у што је могуће већем броју, а на првом месту личности које се стаоају о уређеЉу ваших градова. Већ су групе радника запослене око павиљона ваше државе. Сутра, он ће бити изложен нашем дивљењу и ми се надамо да ћете ви учествовати у гордости ваших пријатеља из Француске и целог света. У тој нади ја поздрављам данас претстазнике Београда и доносим њима и свима њиховим суграђанима обећаше добродошлице у нашем граду и братски поздрав Париза." (Живо одобравање).

После пријема у Општини гостима је у хотелу „Српски краљ" приређен ручак коме је претседавао претседник г. Илић. Банкет су почаствовали својим присуством Министар Француске г. де Дампијер, наш Министар трговине и индустрије г. др. Врбанић, већи број већника, трговачки француски аташе г. де Комин ит.д. За време ручка г. Љубомир Стефановић, адвокат, градски већник, одржао је следећу здравицу: „Господо Министри, 1 осподине Претседниче, Господо градски већници Париза, Господо, За мене је особита част што сам од стране Господина Претседника Београдске Општине' одређен да код вас будем тумач осећаја који нас обузимају у тренутку кад наше Градско веће осећа велику радост примајући преко вас љубазан позив града Париза да посети Међународну изложбу 1937. Ова ми је мисија у толико пријатнија, што ми се од месеца октобра прошле године по други пут указује прилика да упутим претставницима Париза, те дивне метрополе света, са изразом наше захвалности, осећаје топле симпатије које југословенски народ и град Ееоград ник-ад нису престајали да гаје преха племенитом француском народу. Ми смо још под дубоким утисцима откривања сшшеника подигнутог у једном од најлепших крајева Париза, у славу наша два велика владара, Краља Петра I Ослободиоца и Вите^шког Краља Александра 1 Ујединитеља. Узбудљив призор 9 октобра 1936, узвишен величанственои речитошћу Господича Претседника Фоанцуске Републике, који је био диван тугсзач осећаја Француске према Југославији у овој комеморацији једног трагичног дана, још нас испуњаза својом величином. Ми смо имали срећу да уживамо гостопримство вашег града. Незаборавима успомена на срдачан дочек који нам је он приредио, заслужује му нашу пуну захвалност. И ми примамо са великим задовољством и свесрдно позив Градског већа Париза да посетимо Међународну изложбу 1937. Ова манифестација потврдиће несумњизо развој уметности и технике' у модерном животу, геније француског духа, чија сте најблиставија имена, Господине Претседниче, ви споменули у вашем узбудљивом данашњем говору, моралну и цивилизаторску снагу вашег народа, једном речи величину Француске. Град Београд потпуно схвата мзтиве ваше мисије, коју сматра као нов доказ пријатељства. Ви нам долазите данас као весници Париза, великог града реда, рада, и светлости чији сваки крај претставља један цветак. Ви нам долазите и као нови весници француско-југословенског пријатељства, драгог нашим срцима и неопходног европској равнотежи и миру. Један од знаменитих твораца тога дела је, између толиких других, и истакнути дипломата ваше земље, поуздани и одани пријатељ нашег народа, Господин Министар Француске, гроф де Дампијер. Благодарећи духовном јединству које везује наша дза народа, Француска може рачунати на Југослазију у свакој прилици ради обезбеђења дивне и све^тле будућности нашим двама народима, Молепи Вас да код Претседника Градског већа г. Рејмона Лорана и ваших колега будете тумач наших најлепших осећаја, ми упућујемо братском граду Паризу израз најживље симпатије Београда и топле жеље за успех Изложбе и напредак ваше престонице. Живео Париз! Живела Француска!" * У једном импровизованом говору захвалио се на овој здравици г. Алфред Бур, потпретседник Париске општине. Он је рекао да је јако узбуђен што се нз