Opštinske novine

124

Београдске општинске нозине

ници београдске соколске жупе и свих београдских соколских друштава, претставници руског сокола. Г. др. Милан Стојадиновић дошао је у просторије Савеза са Министром шума и рудника г. Ђуром Јанковићем, у пратњи шефа кабинета г. Гашића. Ушавши у просторије Савеза, г. др. М. Стојадинбвић поздравио је први претставнике сокола са поздравом: „Здраво, браћо соколи!" Заменик савезног старешине г. Гангл претставио је Претседнику владе г. др. Милану Стојадиновићу и Министру г. Ђури Јанковићу чехословачке госте гг. др. Буковског и Кепла. Када је г. др. Стојадиновић уведен у свечану салу, поздравио га је дужим топлим говором г. Гангл. Г. др. М. Стојадиновић одговорио је: „Драги брате старешино! Желим да Ти се најлепше захвалим на овим топлим и лепим речима. Као иегдашњи Соко, ја се осећам овде веома пријатно и као међу својом браћом Соколима. Мој долазак овде молим да сматрате као знак, да ће Краљевска влада, којој стојим на челу, помагати соколство, соколскп рад и ширење соколске идеје. Здраво!" Претседник владе г. др. Стојадиновић обишао је просторије Савеза и интересовао се за разна соколска питања. Задржао се дуго у разговору са старешином чехословачког и словенског соколства г. др. Буковским, који му је предао за успомену лепу соколску споменицу и умолио га да прими позив за X свесоколски слет идуће године у Прагу. Г. др. Стојадиновић захвалио се на дару и на позиву и обећао да ће доћи на свесоколски слет у Прагу, ако му само послови дозволе. После једног сата г. др. Милан Стојадиновић и г. Ђура Јанковић опростили су се срдачно са свима и отишли. У просторијама Савеза задржали су се још изнесно време Претседник Општине града Београда г. Влада Илић и Министар за физичко васпитање народа г. др. Рогић, интересујући се за соколски рад и соколске потребе. Пред вече /е Њ. Кр. Височанство Кнез-Намесник Павле примио у аудијенцију г. др. Буковског и интересовао се о стању чехословачког соколства и о припремама за претстојећи свесоколски слет у Прагу. У част г. др. Буковског приредио је чехословачки посланик г. др. Вацлав Гирса чај у посланству, коме су, поред чехословачких гостију, присуствовали: претставник владе г. др. Рогић и претставници Са веза, Жупе и београдских соколских друштава. У вече је приређена свечана седница у соколском дому Београд—Матица у част чехословачких гостију. На поздраве претставника југословенског сокол-. ства одговорио је г. др. Буковски једним лепим говором у коме је истакао потребу словенске солидарности и слоге. При завршетку говора, који је често био прекидан бурним одобравањем, г. др. Буковски одао је пошту Блаженопочившем Витешком Краљу Александру и изразио најлепше жеље за дуг живот и срећну владавину Младог Краља Њ. В. Петра II.

Г. др. Буковски позвао је све југословенске соколе и соколице на јубиларни X свесоколски слет у Прагу. У име југословенског соколства захвалио се г. др. Буковском г. Гангл, обећавши да ће југословенско соколство бити достојно заступљено на слету у Прагу. Соколска жупа Београд приредила је вечеру част чехословачких гостију. Сутрадан чехословачки гости положили су венац на гроб Незнаног јунака на Авали и одали пошту и положили леп венац на гроб Блаженопочившег Краља Александра на Опленцу. Чехословачки гости гг. др. Буковски и Кепл посетили су затим гробове четрдесеторице чехословачких војника у Крагујевцу, које су Аустријанци стрељали приликом побуне 1918, и положили венце. Крагујевачки соколи приредили су свечан дочек чехословачким гостима и са њима заједно одали достојно признање стрељаним чехословачким јунацима. 28 јануара гг. др. Буковски и Кепл посетили су оболелог заменика савезног старешине г. Ђуру Паунковића, позвали га на свесоколски слет и предали му соколски сребрни спомен-знак, а његовој госпођи букет цвећа. Затим су положили венац на гроб пок. Стеве Тодоровића, оснивача соколства у Србији. У вече су отпутовали, свечано испраћени, у Нови Сад, у посету новосадској соколској жупи.

Г. др. Станислав Буковски рођен је 1889 у Вишкову,- у Моравској. Још као средњешколац одликовао се радом у соколству и добијао награде на утакмицама. У Прагу студира медицину и филозофију. Као филозоф и као јавни радник ђак је Масариков. И у Прагу се бави интензивно соколством и истиче се као вежбач и предњак. Учествује као члан такмичарске врсте на многим већим слетовима, па и на слетовима у Београду и Софији 1910. После рата наставља рад на соколству и делује као претседник савезног лекарског истраживачког одбора, који је и основан по његовом предлогу, као потпретседник савезног просветног одбора, и на другим истакнутијим положајима у савезном старешинству. 1931 дошао је за заменика старешине чехословачког соколства, а 1932 за старешину. Те године организовао је са успехом свесоколски слет у Прагу. 1933 изабран је за старешину Савеза словенског соколства. Г. др. Буковски ужива велики углед и као лекар и као социјални и јавни радник. Поред рада у соколству, учествује са успехом у раду на јачању народне одбране (претседник је чехословачког сведржавног одбора за јачање народне одбране, који стоји под заштитом Министарства народне одбране) и у многим културним и социјалним организацијама. У Југославију је долазио неколико пута, и интересује се необично за југословенске прилике.