Opštinske novine

/биште&не 6&лешке>

ПЕТАР С. ПЕТРОВИЋ: „МЛАДИ КУРЈАК' Плодни и талентовани писац збирки приповедака „Година дана" и , ; 3емља остављена'', романа ,,Рођа", драма ,,'Пуцаљ у публику'' и „Ослобођеше Косте Шљуке", комада за децу ,,3аједница Мике Миша" и толиких фељтона и прича за децу, г. Петар С. 1Петрозић у своме новом роману „Млади курјак" (свеска 25 и 26 „Наше књиге" у издању Геце Кона у Београду; стр. 297; цена 30 динара) сигурно нас уводи у живот једне славонске варошице и у историју једног великог богатства. Тежиште свога описивања: постепено уобличавање младог наследника огромног богатства, његово сазревање, приближавање стварном животу и сазнавање нових ствари и односа: сплета пословних тајни, суштине трговачког пословања и сласти младог, мирисног женског тела, поступни преображај једне сањарске и неактивне природе у одлучног, безобзирног и незајажљивог претставника великог капитала г. Петровић је дао убедљиво, психолошки верно, са доста финих запажања и стилом, чија лакоћа, сажетост и једрина су нам познати из ранијих његових приповедака и, нарочито, романа „Рође". Неоспорно, „Млади курјак" г. Петровића, поред „Марина Сорга" г. Александра Видаковића и „Капије слободе" г. Стевана Ј. Јаковљевића, изишлих у току једне године и у једној едицији, најбоље потврђује да је роман онај књижевни рад, који се у нашој савременој књижевности негује са највише усреха и са највећим дометом. Дело је награђено од Српске краљевске академије наука из Задужбине Љубомира М. Михаиловића. КОСТА ТОДОРОВ: „СТАЗЕ' Поводом прве књиге г. Косте Тодорова, изишле на нашем језику 1934 године у Београду, „Из мојих успомена" наметнуло ми се неколико општих мисли о нашој мемоарској књижевности. Ако бацимо самб летимичан поглед на нашу књижевност, уочићемо врло лако и врло брзо, да је наша мемоарска књижевност врло мала и оскудна и по броју писаца и по обиму књижевмих, политичких и друштвених периода које обрађује. Наши јавни радници мало су записивали догађаје, који су пролазили поред њих, и остављали мало писменог трага о улогама које су имали у појединим догађајима, тако да су поједини политички, економски, просветни, културни и други периоди нашег новијег народног и државног живота врло мало испитани и стога недовољно тачно и свестрано оцењени. Међутим у времену када је мемоарска књижевност после Светског рата достигла код страних народа ваљда свој максимум, ако већ не по вредности својих публикација а оно бар по њиховом броју, свака књига мемоара, па чак и опширнији извод из ње, побуђује разумљив интерес и наше читалачке публике. Јер и она, као и читалачка публика великих западних народа, данас чита мемоарску књижевност можда више но ма који други род књижевности, нарочито мемоаре извесних дипломатских, политичких и војних лич-

ности о судбоносним догађајима уочи Светског рата, за време рата па и после рата. Стога је са живим интересовањем примљена и књига успомена бившег бугарског опуномоћеног министра на нашем Двору г. Косте Тодорова. Већ та књига је показала да је г. Тодоров врло жив дух, да зна многе ствари, да добро уочава оно што је карактеристично и битно у људима и стварима и да то уме лепо и живописно да забележи. Његов живот доиста је био буран и добар део, нарочито у младости, проведен у авантурама, али авантурама чистих и племенитих побуда младића и млада човека, кога распињу строго одређени друштвени прописи. Стога га жив и радознао дух вуче у ширину, у вртлог шароликог света, у непознате крајеве, у необичне догађаје, у опасне ситуације, једном речју, у немиран и нечим стално узнемираван живот. Отуда он, као шеснаестогодишњи дечак, у комитама; потом у завери против султана у Цариграду; на погромима против Јевреја у Одеси; на новинарском послу у Белгији; на француско-немачком фронту као обвезник Страначке легије за време Светског рата; у својој домовинн где, пребачен француским авионом, нуди засебан мир Врховној команди; са Александром Станболијским у казненом заводу као осуђеник због „издајства"; као младожења — „последња авантура младости" — на путу у Француску; у Америци; и другде. Писани без претензија да буду аутобиографија и књижевност и „случајно — онако, како се при чаши вина, у друштву пријатеља, причају по неки догађаји из живота" и бележени „за столовима шумних кавана, између два саставка, посред идејних спорова, пре или после неког новинарског чланка, у ватри свакидашње борбе, понекад на путу између Париза, Женеве, Прага и Београда", његови записи, „непотпуни често и б«з везе", имају сву драж непосредности, присности, природности и лакоће у изразу и у облику. Отуда ни у књизи његових успомена ни у недавно изашлој књизи његових приповедака и скица „Стазе" (издање пишчево; страна 157; цена 30 динара) нећете наићи на лажан патос, измишљене ситуације, немогућне доживљаје, имагинарне личности и ма каква претеривања била у целини или у појединостима. Стога је пријатно, забавно, често весело често потресно читати ове духовито и лако писане приповетке и скице о многим згодама и незгодама самога писца и личности из разних друштвених и националних средина, у које је немиран дух тако често доводио овог симпатичног бугарског јавног радника. БОЖИЋНИ И УСКРШЊИ БРОЈЕВИ БЕОГРАДСКИХ ДНЕВНИКА Обичај, да поједини наши дневни листови доносе у својим увећаним божићним и ускршњим бројевима већи број књижевних и популарних научних прилога, одомаћио се толико да је постао потреба наше шире читалачке публике, оно што она унапред са интере-