Opštinske novine

Проблеми уређења Бесграда и његове околине

Излетишта данас делимо на ближа и даљша. Даље их категоришемо на апсолутна, комбинована, корисна и културна. Али, сва она имају један општи и њима заједнички значај, а то је: здравствени. Из овог разлога она се морају предвидети и регулационим планом, и то тако да их има у свима правцима. То не само омогућују постојећи зак ! онск'и прописи, већ и налажу. Изгубљени контакт са природом великоварошана, и нарочито радничких маса и других сиромашнијих слојева варошког грађанства, треба на сваки начин васпоставити. То су захтеви и савремене хигијене. При том се ту истиче потреба једног смишљеног система, који се може добро предвидети само регулационим планом. 19) Ближа излетишта Регулационим планом се предвиђају четири ближа излетишта, и то у границама атара. а) апсолутно излетиште на југо-западној страни Београда у површини од 500 Ха. Оно се простире на Топчидерско Брдо, Топчидер, Кошутњак и Баново Брдо — и у главном већ је пошумљено. Топографски је веома разнолико и у томе је његово преимућство. Као апсолутно катбгорисано је зато, што има да служи искључиво у излетничке сврхе, изузимајући голф који је предвиђен као спорт специјалне врсте на кошутњачком вису. Законски, оно се већ тако и третира. У погледу саобраћајном већ ј-е везано са престоницом одличним путевима, трамвајем и жељезницом. б) комбиновано излетиште простире се на комплекс већ постојећих шума од 400 Ха. јужно од Београда и то: Гољино Брдо, Раковичка Шума и Манастирска Шума. Ове су шуме законски већ заштићене и до њих постоје одличве саобраћајне везе. Остало је само да се оне још и унутра уреде као излетишта. Као комбинована категорисана су зато, што се у њима предвиђа изградња разних објеката која имају да служе грађанству у здравствене и забавне сврхе (школе на ваздуху, дечја летовалишта, ресторани итд.). в) излетиште тСао природ\на лепота (са посматрачницом) у површини од 25 Ха, предвиђено је на источној страни Београда на Вел. Врачару, месту зв. Лауданов Шанац. Ово је највиша кота у атару Општине београдске. Са ње се пружа најлепши поглед на Београд и његову околину. Зато се овде и предвиђа изградња једне посматрачнице, која треба да претставља циљ излетника и да служи за његову забаву. Овај терен је исто тако већим делом већ пошумљен. ■ 20) Корисно излетиште Најзад и Вишњичка Бања је предвиђена као корисно излетиште, јер се овде разонода и одмор може спојити са боравиштем корисним у смислу здравственом. У ту сврху се реаер-

више 15 Ха., који треба да послуже за бању и парк око ње. 21) Даљна излетишта Уобичајено је називати их исто тако празнична, јер су услед своје даљине обично посећена од стране варошких маса празником. Предвиђена су четири, у разним правцима од Београда и ван границе атара. На ово последње смо овлашћени §§ 92—105 шумског закона и чл. 6 закона о атару. До њих се не долази пешачком шетњом, већ се морају употребити превозна сретства. Њихова удаљеност од центра варира од 12 па до 25 к!м. а) Шумско излетиште звано Липовица. Оно је најудаљеније и највеће. Налази се југозападно од Београда 25 к'м. и заузима површину од око 1000 Ха. То је једина већа шума у околини Београда и у толико је драгоценија, те јој треба посветити пажњу. Као таква, она има и да остане, јер је њена сеча законом забрањена. Она ће ускоро бити везана и кружним путем Београд—Липовица—Авала—Беог1рад, који доцније треба да се претвори у неку врсту ауто-страде. И на тај начин ће престоничком грађанству бити омогућево да осети све благодети у здравственом погледу од једног излета у шуму, да се у њој после напорног рада одмори и освежи. У самој пак Липовици није потребна никаква друга интервенција, осим што би се подигле чесме и једна до две ресторације за излетнике. б) Национални парк Авала или главно излетиште. Под националним парк'ом подразумевамо извесну ограничену површину националне територије, т.ј. део земљишта, који је законом проглашен као национални парк и ужива његову потпуну заштиту. Под ту заштиту, која се у главном састоји у томе, што се не сме ништа од природе кварити, нити пак људском интеревнцијом лепота те природе нарушити, обично се стављају извесни мањи или већи предели, које је природа обдарила нарочитом лепотом или богатством интересантних природних феномена. Главна је замисао ту да се природа сачува за човека нетакнута, онаква каква је — без икаквог уређења и дотеривања. Строго узевши, дозвољено је само изградити приступ к њему за посетиоца — туристу или излетника и пролаз кроз њега, али тако 1 , да та изградња не буде наметљива и да ничим не наруши величанственост саме природе. Јер се стоји на гледишту, у овом конкретном случају, да је дело природе велелепно и у естетском погледу човеку недостижно, те према томе треба да остане за њега и неприкосновено. Хтела се ваљда подвући инфериорност цивилизације и уметничког људског стварања према супериорној лепоти саме природе и њеном стварању. Другим речима, у тако издвојеним природним оазама нарочите лепоте и интересантности, све је толико савршено, да би људско