Opštinske novine

26

Беог радске општинске новине

само да споменемо генијално решење регулације Лаудановог Шанца, које може да послужи као школски пример урбанистичке науке у погледу довитљивости и практичности. Сматрамо да је овде место позабавити се и једном заблудом која влада код нас. Наиме: постоји веровање да је кошава северо-источни ветар, који долази од Карпата, а по опште познатом физикалном принципу за локалне континенталне ветрове, т.ј. са планине у равницу, у нашем конкретном случају са Карпата у Панонску низину. Кад би тако и било, по логици саме теорије, кошава би била само пролетњи и летњи ветар, док међутим ми знамо да је кошава изразито зимски ветар. Најзад, исти тај географски принцип не искључује кошаву и као југо-источни ветар, што она у ствари и јесте. Локалне топографске прилике у Београду донекле мењају њен правац и у нашем граду добија се утисак да је кошава источни ветар. Ове су констатације врло важне, јер треба да нам послуже као индикатор у ком смеру треба да се креће наша акција на пошумљавању и изградњи заштитног појаса. Кошава је врло несносан и нездрав ветар, а нарочито шкодљив за слузокожу, плућа итд. Он је уз то и економски врло штетан, што се огледа у већој потрошњи огрева и штепном дејству На пољопривредне културе. Цифарно изражена та би штета годишње износила много десетина милиона, нарочито кад се има у виду да кошава просечно дува 76 дана у години. Генералним планом предвиђају се поред постојећих шумских комплекса и нарочите обраде заштитног варошког појаса као три шумске пантлике, и то: југо-источна, источна и југо-западна. Прве две се предвиђају као одбрана од ветра, док трећа као асанационо средство. За 1) југо-источну гантљику предвиђа се око 100 Ха, на вису званом Торлак, док за 2) источну резервисано је 1000 Ха, на висовима Лешће, Липак итд., чије су коте после Торлака највише у непосредној околини Београда. Ово је истовремено и смер одакле долази кошава, те оне треба да послуже као брана о коју ће се ветар разбијати, те на тај начин његово дејство донекле ублажити. За 3) југо-западну пантлику предвиђа се 700 Ха око Белих Вода у Макишу и то више у превентивно регулационе и асанационе сврхе, него ли због других неких разлога. 23) Пратвр или Забавни парк Изградња забавног парка по већ уобичајеном принципу предвиђа се поред сајмишта. У ту сврху ценимо да је потребно око 7 Ха, што неће бити тешко издвојити од већ резервисаних 36 Ха за Београдски сајам. Ове две установе се и по природи својој допуњују, јер за шире масе које посећују сајмиште, забавни парк ће увек служити као привлачност. А

не треба изгубити из вида да приређивање сајма, поред главне своје улоге у смислу промета добара, треба да служи и као пропаганда за популарисање потрошње домаћих производа и код широких маса. Осим тога приходи од забавног парка могу се употребити и на одржавање и унапређење сајмишта. 24) Главни престонички парк (историјско-културни цвнтар Првстонице) Сад да се позабавимо најкрупнијим и најинтересантнијим проблемом. Реч је о уређењу простора од 75 Ха, који заузимају Горња и Доња Београдска тврђава и Мали и Велики Калемегдан, а који претставља једну органску целину. И генерални план Београда чини нарочито диспозицију са овим местом, које јасно истиче важност ове површине намењујући је: ,,0ба Калемегдана са тврђавом обрађеном у виду парка". Даље се каже: „Парк у тврђави добија и карактеристичне објекте за силуету града, музеје, споменик ослобођења итд." И то је све... Додуше, овде је мало речено о месту које заслужује нашЈ највећу пажњу по свом значају и лепоти свога положаја, но ипак, у главном, и у ово неколико речи ]асно се назире тенденција, шта се жели. Ја мислим да нећу претерати ако кажем да ово место географски значи веома важну и изразиту тачку на карти Е^ропе, да топографски представља круну Београда, што је и био узрок да од увек кроз историју оно буде стално поприште борби, на коме се кроз векове решавала судбина Београда и целе земље. Но од данас и у будуће, на прекретници наше националне историје, њему треба дати сасвим други значај. Оно треба да послужи за велики замах конструктивне природе, за изградњу којом би се изразиле моћ и култура епохе у којој живимо и на тај начин достојно материјализовали сви надчовечански напори наше нације од Карађорђа на овамо. Дакле, та и таква изградња треба да илуструје моћ и културу садашњице, како би будућим поколењима уливала веру и самоуздање у националну творевину, а све то као резултат исполинских напора и борби и легендарног хероизма нашега новијег историјског периода. Другим речима, том изградњом треба симболично изразити: култ према народној прошлости, поштовање према државној садашњици и веру у национални просперитет у будућности. Свакако ово је задатак, који прелази границе комуналног делокруга, па макар то било и престоничке општине, и спада у домен старања много шире заједнице. Хоћу да кажем, националну акрополис, историјско-културни центао престонице, наш национални С11;у по узору на Кремљ, Вестминстер, Храдчани итд. треба изграђивати уз учешће целог народа. А има ли пак бољег и пригоднијег места за то него што је поменути комплекс земљишта? Није ли оно својим локалним и географским положајем пре-