Opštinske novine

Проблелли уређења Београда и његове околине

29

2) Средњи век, у који спада и период Деспота Стевана, најинтересантнији је у порледу фортификационог система. Он доминира у београдском граду и његову трасу можемо без мало у целости васпоставити и то већим делом по траговима остатака нађених на лицу места, а мањим делом помоћу старих цртежа из односних времена. При оживљавању овог фортификационог система, чији се остатци не могу оставиги као такви, а још мање даљем пропадању и уништавању, можемо применити све методе које су науком дозвољене, и то: конзервирање, рестаурисање, реконструкција и т. зв. аутентична инвенција, без да повредимо истину, а још мање естетику. Само, било да су оне употребљене појединачно или према потреби у комбинацији, о њима се као техничким радњама мора водити стручна и тачна евиденција. Овакав начин рада пружа довољно јемства да се не побегне од научне истине. На пр., по једном старом цртежу средњевековног града наилазимо на једну осмограну кулу са одговарајућим фортификационим постројењима. Та кула сада на лицу места не постоји. Приступамо пажљиво ископавању и наилазимо на њене остатке испод културног наноса и то темеље и њене зидове са једне стране, са вратима, прозорима, дрвеним храстовим степеништем све до трећег спрата. Наилазимо још на један људски костур, новац и др. из овог времена, т.ј. када је Евгеније Савојски исту освајао и том приликом овако разрушио. Све се тачно сними, обележи и уцрта. Ови су остатци од освајача затрпани, спољни зид назидан, да би се формирао градски бедем. Савременог фортификатора, услед настале промене оружја, више средњевековна камена кула не интересује као одбранбено средство и он ка овоме додаје односно наслања Вобанов систем са бедемом, топџиницама изграђеним искључиво од опеке и за пот^оебе новог експлозивног оружја, уместо дотада већ застарелог механичког. Благодарећи остатцима ми кулу рестаурирамо потпуно и аутентично до трећег спрата по димензијама и свим другим потребним подацима, које већ имамо. Каконампак суседни фортификациони делови, стари цртежи и др. очуване куле јасно индицирају да је кула имала 5 спратова, ми продужујемо изградњу још ова два спрата. Ово је реконструкција, Како пак кула мора бити завршена, односно у овом конкретном случају имати кров, ми исти изграђујемо путем аутентичне инвенције, т.ј. према другим кулама, које имају још крова и према литератури и цртежима из овог времена. О целом овом поступку се води тачна евиденција, те према томе од истине се не удаљујемо. 3) Нови век београдске тврђаве у ствари је, иако не типичан због локалних топографских прилика, Вобанов систем у виду једног

фортификационог појаса око средњевековне тврђаве. Местимично ова нова траса долази у колизију са средњевековном, те је на неким тачкама и изграђена на њен рачун. Чак шта више средњевековни фортификациони систем претрпео је на појединим местима и радикалне измене. Њен пројектант и реализатор пројекта, по занимању инжињер, а по народмости Швајцарац Никола Доксат, није могао респектовати традицију, кад је имао пред собом један сасвим други задатак, т.ј. да брзо повећа и појача београдску тврђаву и да је оспособи за, сада већ сасвим друкчије, војне потребе. Али то је баш околност која београдску тврђаву чини још интересантнијом у односу на друге објекте ове врсте, типичног и често пута само једног временског обележја. Како нам Горњи град треба да послужи као духовни центар престонице, по замисли истог генералног плана, Доњи град се резервише за физичко васпитање омладине, како бн млађи нараштаји, унапређујући своју телесну културу, имали стално пред очима тај симболични духовни југословенски центар. По тој замисли овде треба изградити вежбалишта за разне спортске дисциплине и главни државни стадион за олимпијаде, а све то у границама слободних простора уоквирених др^вном београдском тврдињом. Падине Горњег града морају се и иначе архитектонски обрадити с обзиром на силуету Акрополис и њен изглед са река. Оне пружају невероватне могућности за једну лепу обраду у камену. Оне су са својим постојећим нагибом већ од саме природе предистиниране за једно амфитеатрално олимпијско гледалиште. Главна пак страна тог гледалишта била би окренута према северо-истоку, чиме се задовољава исто тако један од главних захтева при изградњи стадиона. Тај би стадион био идеално приступачан са свих страна (воденим, колским, трамвајским и пешачким путевима), чиме би била омогућена, при великим скуповима, брза концетрација и растурање народних маса. Стадион би био такорећи у самој ; вароши и од ње одељен само парком и градским зидинама. На овом велелепном месту, претпостављајући једно идеално архитектонско и техничко решење, тај стадион, по димензијама иако не највећи, по лепоти не би могао себи наћи такмаца у свету. 25) Заштитни појас Заштитни појас у ширем смислу обухвата сва земљишта која су изузета од насељавања и одређена за разне обраде у зеленилу, чисто вртарске обраде и пољопривредно искоришћавање. Све те површине поред осталог имају да служе и као резервоари свежег ваздуха за матично насеље. Према томе сво зеленило, паркови, скверови, као и сви други