Opštinske novine

Надзор државе над општинама

39

управног поступка, 1 ) да општина — град као самоуправа могу да се у овом случају жале вишој власти: општина, и то одбор, бану, а град, сем Београда и Панчева, и то веће ресорном министру. Питање, да ли би даље, Београд и Павчево одмах — могли водити административни спор. с обзиром на дух система заступљеног у оба закона — вођењу оваквог спора не б|и било места. Али с обзиром на опште правне пранципе и наш систем административног судства (чл. 15 и 18 З.Д.С. и §§ 1 3.0. и З.Г.О.) — административном спору овде би било места. Мишљења смо ипак да овде принцип и дух оба закона, као специјалан има превагу и да не би било места административном спору. Да ли је ово и у опште о:вај шстем у оба закона с гледишта правне политике и принципа самоуправе у реду — то је већ сасвим друго питање. 4) Код претходног одобрења. — С обзиром на природу овога срества надзора — овде је свако правно срество искључено. Наиме, овде немамо једну дефинитивну одлуку општинске самоуправе, по којој надзорна власт доноси своју, него имамо туторску: сарадњуј надзорне власти са општинском самоправом и то сарадњу где надзорна власт има пуну дискрецију да у сваком конкретном случају, где закон тражи њено одобрење — ово одобрење дадне или не. С тога ово сретство надзора није више контрола, него тутела и толико је противна принципу самоуправе да га у основи и у потпуности негира, 5) Код смењивања општинских органа. 2 ) Ни овде, премда је у питању најјаче срество контроле, нису општинској самоуправи дате гарантије какве би могла по нашем систему управе и административог судства имати. Нема ни овде могућности тужбе на идминистративни суд. Против одлуке бана, односно Министра унутрашњих послова о разрешењу часника услед недостатка услова за часника или због неуредног вршења дужности има места жалби, код општина управном суду, а код градова — Државном савету. Рок је врло кратак — свега 8 дана. Закони не одређују, ко има право жалбе, па треба применити опште правило из § 114 З.У.П., да право жалбе има странка; у првом реду општинска самоуправа, а онда и сваки погођени часник. Оно што смо горе рекли о систему да се У оваквим случајевима употребљава административни суд као орган активне администрације, а не као с уд — важи и овде.

Ако је бан извршио смењивање услед решења или изјава штетних по опште државне интересе, онда општина може да се у року од 15 дана жали Министру унутрашњих послова, против чије одлуке нема даљег правног срества. Исто тако нема никакног поавног срества против одлуке Министра унутрашњих послова, којом он : , у првом степену, решава о смењивању органа града. Смењивање као такво противно је основном принципу самоуправе, јер централнавласт не учествује у постављању самоуправних органа, па следствено не би требала да учествује ни у њиховом смењивању. Ипак смењивање не искључује самоуправу — административну децентрализацију — ако нови органи самоуправе, они који треба да замене смењење, постају без учешћа централне власти (проф. Илић). Да ли је поред смењивања у нашем систему усвојен и овај коректив, који ублажује негативно дејство смењивања на принцип самоуправе? Тај коректив усвојен је у нашем систему: у року од два месеца по распуштању општинског одбора, односно градског већа, имају се спровести нови избори. 3 ) Одредбе § 131 З.О. и 140 3 Г.О. императивне су, не дају надзорној власти никакву дискрецију: па се поставља питање, да ли овде постоји нека гарантија за самоуправу, да ће надзорна власт заиста извршити ово законско наређење у одређеном року. Закони о томе ћуте. По принципу самоуправе и по нашем систему административног судства, пошто је у питању једна дужност управне власти, могло би овде бити места административном спору. Управна власт ако не би поступила у одређеном року повредила би закон нечињењем, ћутањем — па би спор имао да се поведе по поступку из чл. 22 З.Д.С. Само сад се појављује питање, ко би био легитимисан за тужбу у овом правцу. Општински одбор, односно градско веће, као најовлашћенији претставници општинске самоуправе — распуштени су. У међувремену до избора новог општинског одбора надзорна власт поставља у општини привремену општинску управу;, а у граду одређује повереника. И привремена управа и повереник могу обављати само текуће послове. Ипак, пошто они у том међувремену једини престављају општину, односно град, то би они једини и могли водити у овом случају административни спор. Само је питање, да ли ова нагиа конструкција — која је потпуно у духу општих правних принципа у овој области права и сагласна с нашим системима административног судства сагласна и са духом система, усвојеног у надзору државе над општинском самоуправом.

§ 114 З.У.П. §§ 129 и 130 3. о.; §§ 138 и 139 3. Г. о.

§ 140 3. Г. о.