Opštinske novine

44

Београдске општинске новине

Морбидитет наше деце је незнатан и ако смо у већини случајева децу примили у бедном телесном стању. Велики број деце био је потхрањен, анемичан и пирке позитиван. Обично се деца под редовнам негом и исхраном брзо опоравила и сасвим ретко су боловала. У току шест година умрло је 14 деце т.ј. 2,9 °/о. Од ове деце било је 10 у добу одојчета, а 4 у добу малог детета. Међу школском децом није било ни једног смртног случаја. Озбиљнијих оболењИ органа за дисање или варење није било. Исто су тако и заразне болести биле једза заступљене. Сва су наша деца вакцинисана против дифтерије. Од свз деце к!оја су жирела и; живе у нашој организацији — укупно је 79°/о добро напредовало и, добијало у тежини и порасло, 14% остало је у току једне године на истој мери а 7°/о није напредовало, односно ослабило јз. Од ове деце која су за време боравка у туђој породици чак и нешто губила имала су већина изражен хиларни цртеж и биле су у колонији свега 2—3 месеца .Исто тако и она деца која нису напредовала била су сасвим кратко време у респективној породиди. Слабуњава деца и по могућству сва школска деца шаљу се за време ферија у летње колоније на море и у шуму. Из социјалних података еидило се да је један доста велики број одојчади и мале деце примљен из дома за одојчад. Деца која су једва ходала, и са тешком муком примала храну, већ еу се за кратко време у природној средини породице преобразила и почела духовно да оживљавају. На 1/3 деце која су се примала као одојчад и мала деца приметили су се знаци душевне заосталости (хоспитализма) који се је код неке деце већ после неколкко месеци а код неких после дужег времена потпуно изгубио. Млада људска биљка пресађена на здраво земљиште добре породице процвала је брзо и бујно порасла. Наша мала деца у породици скоро се и не разликују ни по душевном, ни по телесном развитку од својих срећних вршњака који живе у својим сређеним породицама. Од наше деце је у овом добу 12 усињено, што је доказ колико се је дете душевно и осећајно прилагодило ноч вој средини. Сваке године повећава се број школске деце збринуте у туђим цородицама. Крајем 1934 године похађала су 36 редовну наставу, 1935 године 53, а 1936 године 66 деце. Школовање ове деце заузима важно место у нашем раду. Иако су наша деца према нашим подацима из разне средине и разног доба, ипак је веза између школе и породице — хранитељице тако јака да се још никад није десило, да је дете неоправдано изостало из школе. У почетку нашег рада био је успех школске деце знатно слабији док нисмо били увели нарочити надзор школске де-

це, и док нисмо учитеље заинтересовали за нашу децу. У току последње године показало се је, да су поједини врло слаби ђаци постали скоро први у разреду, и учитељ се одушевљено хвалио заштитној сестри, пошто је том детету у школи обраћена нарочита пажња. Вероватно би нека деца показала знатно бољи успех, да им није детињство поремећено и тешко повређено. Успех у школи показао се јасно од када смо увели да се школска деца посећују месечно најмање 4 пута. Сестра која се стара за школску децу испитује децу и ради са њима школске задатке и упућује хранитељицу како треба да ради са децом. У свега 10 породица су хранитељице саме способне да раде са децом и у овим случајевима је контрола потребна свега два пута месечно. Захтевамо од хранитељица да су у вези са школом, али поред тога заштитна сестра посеПује према потреби 1—2 пута месечно сваку школу. Овај се посао може постићи пошто су деца смештена у породице, које груписано станују у реону појединих школа и пошто деца посећују школу у разно доба, и према томе може сестра да подели своје радно време на више деце. Четворо деце понављају разред, 4 похађају оделења за дефектну децу, а сва остала деца прешла су са добрим успехом. Осам шегрта уче разне занате. Од ове деце задајју' нам највише тешкоћа и бриге нека деца која никак>о не спадају у отворену заштиту. Та деца требала би се по својим духовним (заостала су) душевним (разуздана) и телесној конструкцији и манама (енузерис ноктурна) васпитати у дому пошто компромитују овај рад. У овим породицама има заштитна сестра и 3—4 пута недељно посла. У току нашег рада морали смо сместити у приватне домове неколико деце због разних дефеката. Циљ нашег васпитања је, да децу оспособимо у најкраћем Еремену за привређивање и живот. За време похађања основне школе трудимо се да упознајемо свако дете индивидуално и његове прирођене способности и наклоности ~ таленат. На тај начин смо у стању да одлучимо даље школовање. До сада су се свега троје деце за време школовања толиКо истакла, да смо их одредили на дуготрајнои напорно учење гимназије. У главном, спремамо 'децу за занат и у том правцу их водимо. Девојчице посећују Занатску школу која их оспособљава за разне занате. Ова школа даје им потребне квалификације за продужење више занатске школе где могу да стекну учитељску диплому. Више штићеница посећује са добрим успехом домаћичку школу. Трудимо се да сва учила и сав материјал који школа захтева нашој деци осигурамо. Ако се узме у обзир из какве средине су наша деца дошла и колико је школско и домаће, породично васпитање код многих било занемарено, онда је школски успех наше деце више него добар.