Opštinske novine

Романсирана истори/а Беог рада

Три батерије биле с,у спремљене да униште Небојшу. Најпре су пуцале аустријске хаубице од 80, али су гранате пале предалеко, с ону страну куле у град. Даљина је поправљена, али су дру ге пале 30 метара иза куле. Поново је размак поправљен. Заметнуо се је страшан бој, с једне стране између аустронемачких батерија, а с друге стране неумољивих митраљеза са Небојше. Кад је поново из батерија испаљена ватра, она је собом однела

Бета Вукановић: Кула Небојша, акварел (Из музеја Градског поглаварства Београд)

десни горњи угао Небојше, али су и даље 6 митраљеза слале своје убојне метке кроз њене отворе. Стара кула је сваки пут задрхтала, нагињала се, али је остајала на свом месту. Гек, када је артилерија погодила кроз отворе, замукла су два прва митраљеза, а затим и остали. Кол ( б, који је први улетео у горућу кулу, видео је на њеним степеницама како гори тело једног младог 1 српског војника, а горе, поред сваког митраљеза, стајали су наслоњени на зид или на оружје сад већ мртви браниоци куле. Један млади официр с прострељеном главом био је наслоњен на сто; грчевито Херојско признање Београду одише на многим странама ове књиге, па и на овом ме-

стиснуту држао је у руци оловку с којом је писао извештај... сту, кад његова снага долази до издисаја: „Београд је лежао у смртној борби. Али се свагде држао до последњег часа". Колб је видео велике хероје... Иакој' и сам рањен, он је пошао у последњи јуриш, јуриш по београдским улицама. ,,Као што спужва у себе упија ^оду, тако је град, који је сав горео и био у крви, са свих страна привукао своје нападаче." Са Бановог Брда, Циганског острва, с обала река, са свих страна надирали су нападачи, водећи борбу с последњим браниоцима Београда, за које писац има речи великог дивљења. Говорећи о овим отсудним часовима_, он каже: ,,Они (нападачи) осећали су необично дисање једног необичног народа, али им је било пријатно, били су дубоко задовољни у својој души, и ако тога нису били свесни, што се тај народ тако храбро борио. Тим је и њихова слава била већ1а, а кад је нзко од њих пао, падао је бзз горчине, јер је рука противника, која га је убила, била једнака његовој судбини". * Сваки део Београда доживео је у овим данима и по неколико трагедија, у којима се испреплеће и судбина појединаца и наоружаних маса и народа. Многе су приказане у делима наших аутора. Књига Венерова износи на сугестиван и убедљив начин напоре, патње и болове великог противника. Тим својим особинама, воленс ноленс, она на место нашег законитог осећања срџбе уноси у душу саосећање, даје места идејама хуманости и опште људске солидарности. Роман је сав у духу витешке солидарности свих ратника. Ова се солидарност очитује у реципрочном признавању вредности, у одређеном, иако не увек јасно израженом, схватању, које и самом делу даје дубоки човечански карактер. Удаљујући их, рат је кроз болове и патње, који су у суштини увек исти, народе у исто време приближио. У сваком случају Венерово дело помаже да се потпуније уђе у трагедију Београда у Светском Јзату, колективну психологиј|у и нападнутих и нападача, у коју рат тајанственим путевима уткива заједничке нити, ствара одређену међусобну овисност. По тачности и вејзности изнешених догађаја дело Венерово, које се у свом првом делу завршава истицањем немачке заставе на Краљевском двору, има право да се назове Историјом Безграда у светском рату; по дубини, психолошкој и фактичној мотивисаности основне трагедије, која је уп\етена у ово оиште збивање, ратним романом тог доба. Небојша, за коју је тако драматично везан овај кратки роман, добила је тим једну интимну историју више везану за њене старе зидине, које су одолеле највећој ратној спреми што је историја досад зна. Д-р М. И. АЈ