Opštinske novine

78

Београдскр. општинске новине

у том да комисија поступи по решењу од 5 јулија пр. год. В Н 742 при чему ће она старати се да свима притежатељима плацева дцбро протоколкује и у Свидетељство, које ће им на плацеве дати, изложи условија, под којима им се плацеви издају". ПН 272 За Г. Попечитеља 28 маја 1845 помоћник попечитеља Внуу Београду трени дела, мајор Рад. П. Дамњановић Началник Полиц. Економног оделенија А. Николић Овде је потребно дати једно мало објашњен>е. Деор који се помиње, то је онај стари, срушен 11903. Налазио се је између два садања двора а на оној узвишици, на којој се сада иалази башта, према улици Краља Милана. Планови А и Б који се у горњем решењу помињу, досад се нису могли пронаћи. Кад би се они нашли, имала би се јасна слика, нарочито у погледу земљишта: дужине 200 а ширине 25 фати. Пре!ма опису у горњем решењу то земљиште би се протезало од Таковске улице до кафане „Гргеч". У погледу насељавања није се учинило ништа. Зашто, то се још није могло утврдити. Све то земљиште, као што знамо, било је празно до пре неколико година и на њему су стајали темељи садање скупштинске зграде, постављени 1910. г. О земљишту код Батал џамије постоји и овај докуменат који се, као и сви напред наведени, налази у Државној архиви: Кнез Милош је 21 априла 1838. под В№ 934 упутио Магистрату београдском овај акт: „У одговор на рапорт Магистрата од 16 т. м. № 1545 који нам је прошеније неки Савамалаца, захтевајући ниже дворца и око стана Нашег плацеве поради измешченија свог оданде из Савамале, где их вода топи, спровео, јављамо истому да Ми Наш дво,рац и онај сокак, који треба да сопствејствује намереном полепшанију оне мале, не можемо затворити којекаквим сиромашним кућиц.ама, као што би биле тих просилаца, него нека се они. населе око Баталџамије, па ако су само усталци, неће им бити ни оданде далеко вода, у којој кажу да уживају". О земљишту код Батал-џамије постоји још једно и то законодавно решење од 16 јуна 1892, када је на том земљишту постојала марвена пијаца. То решење гласи: „Извршење регулације вароши Београда, које је према законодавном решењу од 19 фебруара 1869 стављено у дужност Министарству грађевина, прено-

си се заједно са регулационим фондом на општину вароши Београда, за регулацију целе вароши, иод условом ако општина уступи Држави садању марвену пијацу код Батал-џамије за подизање скупштинске зграде." Решење ово потписали су: Намесници: Јован Ристић и Јован Белимарковић; Министар грађевина: Пера Велимировић; и чувар државног печата, Миправде: М. Кр. Ђорђевић. Као што се види, требало је да прође 44 године па да се дође до нове Скупштинске зграде, али ће године и даље тећи а место на коме је та зграда и даље ће се звати Батал-џамија. И то ће бити добро. Нека се нараштаји сећају наше славне ирошлости. Сама зграда некадање Батал-џамије налазила се на окоме простору између садање Косовске, Влајковићеве и Бријакове улице. Ту се данас налазе: Електротехничка радња Бранка Михајловића, и једна механичка радионица. Податке о месту, на коме је била Батал-џамија, дао нам је Г. Исидор Николић, бив. кмет општине београдске. САЂЕЊЕ ДРВЕЋА ПО УЛИЦАМА БЕОГРАДА У ПРОШЛОСТИ Последњих година у Београду се велика пажња обраћа на сађење дрвећа и травњака по улицама. То се чини и из хигијенских и естетских разлога. Наши стари такође су засађивали по улицама дрвеће и еодили о томе озбиљна рачуна. Ради примера наводимо једну белешку која је изашла у „Видовдану" 23 фебруара 1863: „Расађена дрва по улицама само док одрасту, много ће улепшавати наше улице и давати вароши изглед, који је и онако по природном њезином положају врло леп. Да би се пре одгајила и боље одржала и сачувала, Управитељство вароши је наредило да их сваки испред своје куће, дућана или плаца дужан буде залевати и у добром стању обдржавати оХраду око њих. Увек ће се одредити и обзнанити време кад их треба заливати, а који не би послушао наредбу ову, казниће се по закону и платиће штету ако би дрво угинуло". Кад данас видимо како се травњаци . газе и уништавају а жичана ограда кида, пожелели бисмо да се и сад примењују мере полицијске из 1863 године. Поменуту наредбу издао је управник вароши Мијаило Барловац. Али та наредба није била само на папиру. Барловац је Строго водио рачуна о њеном извршењу. Драг. Ј. Ранковић