Opštinske novine

Београдске општинске новине

Срискот народа. Те његове симпатије ирема њашој земљи, рекао је, повећане су и тиме што су му Немци који живе у нашој земљи увек изјављивали да се у нспиој земљи добро осећају и да су веома задовољни, што је, рекао је, њему било врло пријатно да чује. Г. Хитлер је нагласио да Немачка нема никаквих територијалних аспирација према ЈуГославији, са којом нема заједничке Границе, и да жели једну привредно јаку ЈуГославију. Овај пријем, — како по своме трајању, тако и по садржини разговора који је г. Хитлер водио са г. Илићем — забележен је и у нашој н у немачкој штампи као врло значајан доГађај дана. Долазак делеГације у ХамбурГ У пратњи претставника Левант линије и Нланова нашег посланства, делегација је 19 марта била стигла у Хамбург, врло лепо дочекана. На броду „Софија" приређзн је интиман банкет на коме је пало и неколико официозних здравица. (Брод „Софија" је мањи брод и преставља неку врсту старије сестре брода „Бгоград". Он има 3.000 тона, док „Београд" има 7.030 тона.) Крштење брода и Говор Г. Вл. Илића Сутра дан, 20 марта, извршено јз крштење и спуштање лађе у море на веома свечан начин, у присуству зва.ничних преставника и многобројнога света. Поред наше делегације, крштењу брода присуствовали су: наш Министар у Берлину г. Александар Цинцар Марковић, секретар нашег посланства г. Павле Ђорђевић, аташе за штампу г. Милош Црњански; саветник г. Бусе, г. барон фон Вајсенхоф и г. Кноте од стране Министарства за пропаганду; г. д-р Бертолд од странг Немачко-југословенске коморе у Берлину; г. Трогман, претседник Општине града Хамбурга; г. Хибе, претседник Трговачке коморе; г. Штрук, директор Кеја у Хамбургу; г. д-р Шолц и г. д-р Крул, од стране предузећа које је израдило брод; претставници немачке Левант линије и други. Приликом крштења брода претседник Г. Илић одржао је на Немачком језику следећи говор: „Екселенције, Госпође и господо , пре три Године, 1 маја 1934 Године, потписан је у БеоГраду нови ЈуГословенско-немачки трГовински уГовор. Од тада се показао велики полет

у јуГословенско-немачким односима, који није био ометан никаквим политичким ни територијалним супротностима. Нарочито се у привредним односима наше земље срећно допуњују, ЈуГославија као претежно аграрна земља са вишком привредних продуката и сировина, и Немачка као јако развијена индустријска земља, чији производи имају високо признање у целом свету.

Претседник Београдске општине г. Влада ИлиН разбија флашу шампањца о труп брода и тиме га крсти именом „Београд"

Овом сретном проширењу јуГословенсконемачких односа, који су од велике важности За обе земље, допринела је и немачка поморска пловидба, која наше извознг продукте из пристаништа СредоземноГ Мора и Дунава изеози преко великоГ трГовачког Града ХамбурГа у Немачку. Нарочиту заслуГу има у овоме Немачка Левант линија, као посредник у поморском саобраћарЈ између Немачке и јуГоисточне Европе. Као што пловидба служи мирољубивој измени добара и туризму, она исто тако доприноси и зближавању народа и тако је било од вајкада да је пловидба била почетак зближавања народа и полазна тачка за оживља-