Opštinske novine

190

Београдске олштинске новинб

Николом П. Пашићем, претседником владе Србије. Кад је Италија 23-У-1915 год. ступила у рат на страни Антанте однос Чехословака према њој постао је много бољи и веза с Италијом постала је за „Народни савет" веома зажна. Како су у Лондону створили свој главни политички центар Југосдовени (Франо Супило, д-р Хинко Хинковић, д-р Богумил Вошњак, д-р Франко Поточњак, И. Мештровић и други) где је дошао и владика д-р Н. Велимировић, то су они са колонијом Чехословака сазвали августа 1916 год. заједничку скупштину против Аустроугарске, на којој је претседавао виконт Темплтаун (Непгу Ес1луагс1 Тетр1е1;олуп), а говорио је Ситн Ватсон и други. Пропаганда Чехословака, систематска инеуморна, доносила је свуда плодове. Кад је 7Х1-1916 год. поново изабран за претсздника Сједињених Северно-Америчких Држава \)Соос1го\у \КТ!зоп, који се одмах 21-ХП-1916 год. обратио свима зараћеним народима, питајући за услове о могућности мира и кад је у заједничком одговору Антанте од 12-1-1917 год. стојало: „Ослобођење Италијана, Словена, Румуна и Чехословака испод туђе власти", Чехословаци су били срећни. Али, у Чехословачкој била је прилична пасивност, па и страначка и лична подвојеност и тек смрт Цара Фрање Јосипа I (21-Х1-1916) ојачала је позиција Чехословака, у земљи.

„Д-р М. Р. Шгефаника упознао сам док је био студент у Прагу. Био је сиромашан, и ја сам настојао да му олакшам прилике. Из Прага отишао је у Париз (1904) и постао је секретар на астроном. опсерваториуму, одакле су га слали на разне астрономске и научне радове: на Мон Блан, у Шпанију, у Оксфорд, у Туркестан, Алжир, Јужну Америку и на Тахити... Д-р М. Р. Штефаник на' почетку рата заузео се код свога пријатеља, чиновника париске полиције, да Чеси, Словаци и словенски држављани Аустроугарскс уопште, који су сматрани службено за поданике Аустроугарске, добију све привилегије држављана Ан танте. Рано је почео са пропагандом; узео је себи за задагак да сваки дан придобије бар једног савезника за нашу ствар. Ступио ј е добровољно у војску и 1915 године суделовао ј е у борбама на Ени и кед Ипра. Као авијатички официр послат је у Србију. Преко Арбаније пао је са авионом и из Валоне на посебном торпиљеру крајем новембра 1915 године прешао у Италију и ириспео у Рим, где се упознао сапослаником Француске (Камил Барере) и са Сиднеј Сонином, италијанским министром спољних послова. Нашао сам га у фебруару 1916 године у болници у Паризу, где ]е посде тешке операције у желуцу лежао. Кад је оздравио отишао је у Италију да та.мо за нас ради, пошто је на француском фронту као натурализован Француз имао свуда приступа и ту је подигао метереолошке станице. Отпутовао је 28-УП-

Томаш Г. Масарик, кад су његови лични познаници и пријатељи револуцијом дошли на власт, а неки ушли и у владу, крене из Лондона 16-1У-1917 год. с енглеским пасошем за Русију; али 17-1У-1917 год. чекајући у малом пристаништу Амбл, дозна за сумаренску акцију Немачке, па се врати у Лондон где приспу д-р М. Р. Штефаник и д-р Е. Бенеш и ту се потанко посаветују о акцији у Русији. Крене поново 5-У-1917 год. у Русију преко Бергена и Штокхолма и у Петроград стигне 16-V-1917 год., где ступи у везу са члановима Привремене^владе министром-претседником кнезом Георгиј Јевгенијевић Лвовом и министром спољних послова Терешченком, као и са претставницима главних политичких странака и смерова. Како је у Русији било много војника Чехословака, који су се предали Русима као дезертери из Аустроугарске војске, то је од њих организована „Чехословачка легија", тек кад је у Русију стигао Томаш Г. Масарик, те стављена под команду руског генерала, по рођењу Чеха, Јарослава Червинке, при крају маја 1917 год. Она службено названа „Дружина", формирана крајем октобра 1914 год. само од Чехословака који су руски поданици, имала је више карактер политички него војнички. „Чехословачка легија" у Русији, по плану Томаша Г. Масарика, треба да је самостална, а не део руске војске. 1916 у Русију, где се упознао са свима војним ауторитетима, па и ~са царем. На румунски фронт отишао је потом крајем 1910 године, где је организовао за Француску неколико стотина наших заробљеника. Вратио се у Русију )ануара 1917 године и одатле на путу за Париз свра тио и код мене у Лондон, априла 1917 године. У Паризу био је врло активан, где је одржавао везе с Југословенима и Италијанима, па често одлазио и у Рим. У лето, јуни—октобар 1917 године, био је и у Америци да скупи добровољце међу Чесима и Словацима. Ту је придобио за нас Рузвелта(Тћеос1оге КоозеуеН). Био је од априла 1918 године опет у Италији, је после успеле пропаганде склопио конвенцшу .;Л 21-1У и 30-У1-1918 године са Виторио Емануеле Ор ландом, претседником владе. Путујући у јесен 1918 године у Сибир нашој војсци с француским генералом Рјегге Јашп свраћа 6-1Х-1918 године код мене у Вашингтон; враћа се из Русије фебруара 1919 године у Париз, па у пролеће преко Рима намерава у Отаџбину. Одлетео је 4 маја 1919 године из Видма (ИталиЈа) за Чехословачку, где је истога дана при спуштању на родној груди издахнуо... Д-р М. Р. Штефаник својом пропагандом веома је користио нашој ствари; пропаганду је водио више као апостол него као дипломат и вој'ник . Мени и д-р Е. Бенешу он је утро пут до многих одлучних места у Паризу и Риму. У француској војсци стекао је пријатеље од утицаја... Заслужује, да му сви будемо захћални ..."