Opštinske novine

192

Београдс ке општинске новине

ског савета и министар финансија, д-р Едуард Бенеш министар унутрашњих дела и министар спољних послова, д-р Милан Растислав Штефаник министар рата (војске). Ту владу признаје Француска (министар спољних послова д-р 81;ерћапе Р1сћоп), а и све друге државе Антанте. „Српска влада" (претседник владе и министар спољних послова Никола П. Пашић) упутила је из Париза д-р Е. Бенешу као министрухпољних послова Чехословака 23-Х-1918 год. ласкаво писмо о признању привремене владе Чехословака. „Југословенски одбор ' из Лондона са потписом претседника д-р Анте Трумбића, послао је телеграм, у коме честита са ентузиазмом стварање привремене владе Чехословака. „Европска ситуација" сва је била у рукама В. Вилсона, који као одговор Аустроугарској (Цару Карлу) на понуду од 7-Х-1918 год. изјављује 18 -Х -1918 год. ,,да су се од дана, када је објавио својих 14 тачака дне 8-1-1918 год. ! десили политички догађаји од највеће важности и да стога не може да прими аустроугарске понуде..." Италија је тих дана 24-Х до 4-Х1-1918 год. код „Виторио Венето" у сјајној битци тукла Аустроугарску војску, која је, како Италијани веле, стЕарно решила рат у корист Антанте. Отокар Чернин на ово пакосно тврди: „Италијанима је била потребна једна победа, да би се очистили од срамоте, коју су доживели на Капорету, 24 и 25-Х-1917, па су гурнули у напад на војску која је у агонији и чија држава беше у распадању..."*) Чехословаци у Чехословачкој дижу се. Кад је Аустроугарска (министар Сиау1а Апсћаззу ноћу 27/28-Х-1918 год. објавила да прима, све услове В. Вилсона, тада су Чехословаци ту вест објавили 28-Х-19Ј8 1од. са посебним афишима по целом Прагу. Тада су д-р Алоис Рашин и д-р Франтишек Соукуп то признање Аустроугарске обележили овим речима: „То је била последња реч Аустроугарске и крај државе Хабсбурговића". Чехословаци су у завичају 28-Х-1918 год. на свима кућама извешали заставе: чешке, српске, француске. На зидовима истакли су још и плакате; на којима је стајало: „Нећеш преварити очекивање читавог културног света, који се са благословом на уснама сећа твоје историје, крунисане бесмртним делима чехословачких легија на Западном фронту и у Сибирији... Сачувај чист штит, као што га је сачувала твоја народна војска: Чехословачке легије!... Наши ослободиоци: То.чаш Г. Масарик и Вудро Вилсон, не смеју да се разочарају у

*) Види: О. Чернин — „Светски Рат", успомене, Берлин 1920 и Мато Блажевић — „Заборављени гробови", Београд 1937.

своме убеђењу да су извојевали ослобођење народу, који уме сам собом да влада". Чехословаци у завичају били су одушевљени, свуда се певало, братимило, грлило. Падају покличи: „Живела Чехословачка!" Свуда је владао ипак реД и нигде се није пролилакрв. „Народни одбор привремена влада, одмах је 28-Х-1918 год. образована, у коју су ушли посланици: Антонин Швехла, Алоис Рашин, Јиржи Стршибрни, Франтишек Соукуп од Чеха,, а од Словака — Вавро Шробар, где је играо важну улогу и д-р Јосеф Шајнер у име организације „Сокола". „Народни одбор" своју власт простире на Чешку, Моравску, Шлески Ревиер (велики угљени рудници око Опаве), потом на крајеве Словачке и на Карпатску Русију. Било је неких против-покушаја у местима где Немачка мањина чини већину становништва, али без сукоба и успеха. Немачка је у вртлогу. Претседник социјал-демократске странке РћШр ЗсћеМетапп са степеница Ке1сћ81:а§8 проглашује републику 28-Х-1918 год. и као државни канцелар преузима власт (истог дана кад се у Чехословачкој образује , Народни одбор"). „Нарсдни одбор" издаје основе привременог ,,Устава' државе Чехословачке 13-Х1-1918 год., док се 14-Х1-1918 год■ састаје „Народна скупштина" (привремена) са 256 (доцније 270) чланова и на њој, на пред,\ог д-р Карела Крамаржа, једноГласно се закључује: — укидање прагматичне санкције; — збацивање Хабсбуршко-Лотариншке династије са чешког престола; — Чехословачка држава проглашава се републиком и за привременог претседника републике једногласно је изабран професор д-р Томаш Г. Масарик. Томаш Г. Масарик, кад је у Прагу званично проглашена република и он као најзаслужнији и најдостојнији међу заслужним и достојним од свих Чехословака, при крају 68 Године живота истакнут на чело државе и то једнодушним поверењем и жељом свих Чехословака, шаље војсци у Француској, Италији, Русији и Сибиру (Азији) наређење, којим их обавештава: о постанку државе и задатку војске, која ускоро има стићи у Чехословачку. Савезничка војска на Западном фронту под командом маршала Ф. Фоша у своме победном надирању улази 25-Х1-1918 год. у Штрасбург. Она диктује Немцима услове за мир. Цар Виљем II абдицира, одриче се власти са прогласом датираним у Холандији 28-Х11918 год. „Народни Савет" Чехословака, склопљен и проглашен у Француској, признају и друге државе — Грчка 22-Х1-1918 год. и Белгија 28Х1-1918 год. Томаш Г. Масарик, тај краљ без државе, тај човек из народа, здраве памети и честитог и поштеног рада, неуморан и увек вољан за