Opštinske novine

Томаш Г. Масарик

197

„Школско образовање и школа треба да иду са духом времена. Практична, радна, при'вредно корисна школа, наеупрот класицизму, тражи се; она не треба само да пружа реално образовање и што више научног материјала, него о|на треба децу и омладину да учи ми*слити, да их навикава на научни метод и нау^чни дух..." „Средња школа треба да пружи и опште образовање, па чак и филозофско и то је/ баш са демократског гледишта важно за пог требно јединство друштва. Савремен и еасвим демократски захтев јесте јединствена средња школа." Верско иитање, то је ствар разума. Са;времен човек не одбацује религију; али, из ње и у њој издваја морал и на моралу организује свој живот са другима, јер морал ј-љубав, симпатија, човечност, не подлежи скепси, као трансценденте теолошке идеје на којима је изграђена теократија..." „Развој цркве и цркава, развој теологије и филозофије, доказују како еу се главне вер^ ске идеје мењале, како су слабиле. Основе морала пак, реално осећање човека према човеку, не могу да се побију јникаквим разумом, никаквом скепеом... То не значи, да религија није потребна, оправдана, нужна; то само значи, да савремен човек хоће религију елободну и индивидуалну." „Религија снажно веже људе, али та веза не сме да буде присилна него слободна. Чо^ век је укотвљен у вечности; али, на земљи га са ближњим најсигурније веже урођена љубав..." Привредни проблем, чики претежно питање; јер рат и револуција уништили су богатства и залихе народа и створили привредну заосталост и оскудицу. Држава, као израз демократизма: има да отстрани беду и велике контрасте богатства. „Привредни проблем није у томе, да се створи нивелација, цего квалификација. Питање штедње, финансиско стање народа, виком и буком не постиже се, већ једино тихим, поузданим, искреним и сталним настојањем..." Аграрна реформа, то је питање које су пред Светски рат покренуле све странке у Чехословачкој. „Радник, који ради земљу има право да захтева да та земља буде његова; као год што радник уопште без земље има право кад ради, не само да участвује, неЈО и да регулише производњу..." „Чехословачка је нлодна, богата — утолико је већи задатак аграрне реформе, који мора бити на свом месту..." ,,Народно в\дравље, физичко и душевно раавијање народа чини специјалан задатак државне управе... Исељеничко питање исто тако је важно." Оружана моћ државе, не треба да пог тиче из љубави за силом. „Нема народа чији би се вођи, било у политици, било у лите-

ратури и публицистици, задовољили позиваг њем на број својих бајонета..." „Оружана сила нужна је потреба, која не сме и не треба да се занемари и која има да се употреби кад се држава треба од насиља да одбрани... Савремено доба, доба мира истиг че место оружја технике, оружје духа... Он сматра, како је то Наиолгон I прокламовао, , џ да је држава тек онда сигурна и неиобедима г; ако је цео народ уНапређује и штити"; стога је Соколство увек ценио и сматрао да је то „снага Државе". „Соколство треба да уђе у цео народ, сви треба да су свретани уједно, кад је у питању народ и Чехословачка и да су еви увек на претстражи Чехословачке... Соколство само не еме у себи да води политику, шгш да допуети у себи некоме који би покушао да кроз њега стекне неку славу и част. Али, соколство треба да уђе у политику, која носи принципе: братство, а с тим љубав према јнаг роду и оданост према отаџбини, једнакост пред законима и пуно поштовање закона, морал где се убрајају честитост, карактер, иеправност..." Томаш Г. Масарик, кад је прокламовао „програм државне политике,'' конституише државу, поставља јој темељ унутра и споља. Прикупља око себе све, што је најбоље у народу, у држави и апарат државне управе креће, почиње да ради... Ради тако, да може и другим народима да послужи као узор. Диригује државним апаратом, вешто, мудг ро, као да је на томе положају одрастао. Сви раде, сви су задовољни и свуда се види напредак. А, то показује: како по некад нису човеку потребни никави амблеми, није потре*бан никакав патос, није потребно ни много новаца, па чак није потребна ни сила, па да се ипак створи велико дело... ...Потребна је само личност, која пред по(четак свакога рада „прво налази царство Бога и његову Правду"; личност, која све што ра>ди, то ради на етичкој основи; личност која ее труди да свакога прво упозна, те да „еа народом ради за народ"; личност, која варујући другима уме да задобије поверење џ кад се успе на власт не потамни..."*) Томаш Г. Масарик, као неимар Чехословачке, у трећем периоду времена живота излази једнодушном вољом свих Чехословака на врх државе, којој је као новој држави био потребан снажан ауторитет. „Бољи ауторитет, способнији човек, који је имао: моћ виђења и одлучну моћ радн>е, није се могао наћи..." Као главар државе, служи з1а пример у спа^да у ред хероја владара. Победни рад, као трећи период његовога живота и рада, истиче га:

*) Види: Емил Лудвиг — „Вођи Европе", Београд 1935 год.