Opštinske novine

214

Београдске општинске новинб

га још бољој и срећнијој будућно.сти, до његове највише моћи и славе". Од шега се у главном очекује, како је то лепо рекао Витешки Краљ Александар I Ујединитељ 28 јуна 1930 год., кад је на „I Свесок:олском Слету Сокола Краљевине Југославије" даровао заставу „Соколу Краљевине Југославије": „Соколи и соколице Југославије, од сокола Краљевине Југославије, који је недавно створен под старешинством Мога Прворођеног Сина, Наследника Престола Петра, очекује се да буде вдрави васпитач омладине, иоборник братства и љубави, заточник велике југословенске мисли, носилац витешког и националног духа. Он има да код својих припаданика развија и јача пламен родољубља и племенитог одушевљења, да им буде школа грађанских врлина..." Физичко васпитање, као део васпитања уопште омладине и народа, био је, јесте и остаће проблем на који треба обратити велику пажњу. Оно са моралним, које има првокласну вредност, и интелектуалним, чини целину, те их не би требало никад одвајати, јер се допуњују и никад нису у опреци били, нити могу бити. Физичко васпитање захтева сарадњу моралног и интелектуалног. Оно кад се занемари може рђаво деловати на васпитање у опште. Без њега морално и интелектуално васпитање личи на оружје које се даје у руке паралитичару. Физичко васпитање има врло велику вредност. Јер како је рекао Мишел де Монтењ (1533—1592) француски моралиста, „више вреди добро саграђен мозак, него добро испуњен мозак." I ДЕО Шта је физичко васпитање, које се кроз соколство спроводи Физичко васпитање, које се кроз Соколство спроводи, то је методично васпитање тгла у физичком смислу. То је испољавање снаге човека по извесноме плану у жељи да се са мало замора тела кад коме затреба може постићи известан циљ, а које се врши покретима мишића, органа за кретање, уз које пак увек суделује н нервни систем. Физичко васпитање кроз Соколство вежбом тела има да навикне цео организам на рад, а и на отпор. Треба знати: да мишић изводи покрет само онда кад му да импулса за то његов нерв за покретање, који долази од центра нервног система, мозга и кичмене мождине. Кад се врши неки рад тада је известан број мишића за неко време трајно или наизменце у раду. Количина рада нервног система зависи од броја мишића који раде. Подизање великих терета на пр. тражи јако напрезање мишића и

напрезање нервног система, те због тога наступа замор. Физичка способност за рад код људи и жена врло је различна. Има особа које су јако слабе, док су неке истрајне; има и оних који се лако заморе, као што има вештих и невештих. Снага, истрајност при раду и вештина код извесних особа су урођене особине, док су код многих стечене вежбањем. Сталним и редовним вежбањем тел!о се не само еластицизира, већ и усавршава, те тиме снага очајава и сви органи као и цео организам .постајуј здрави, отпорни и издржљиви. Сваки спортиста, војник, и други, који сваки дан прелази постепено све већи простор, вежбом постаје способан да чини врло дугачка путовања, која су му у почетку била готово немогућна. Мишићи на ногама, срце и плућа, постају јачи и издржљивији. Велики терет, кад се хоће први иут да подигне, то иде са тешком муком, али, кад се свакодневно вежбамо, можемо га после извесног времена лако дизати, па чак и више пута, јер су мишице порасле и постале јаче. Носач у почетку тешко подиже и носи тешке сандуке; занатлија и земљорадник се вежба за напоран и дугачак рад још из детињства. Физичко васпитање, колику вредност има, најбоље се види код вештака — акробата и атлетичара, — који лако, готово играјући се изводе извесне вештине. Мало њих помишља да је за то било потребно дуго вежбање, јер ако покушамо да исто то и ми урадимо, нећемо моћи. Правилан рад мишића, избегаване излишчих покрета, употреба праве мере мишићне снаге стварају умешност, која је потребна поред истрајности и снаге. Тиме се развија још и размишљање, разум, свакоме бићу, не само вештаку и занатлији. Физичким васпитањем нарочито се усавршава нервни систем. Јер, сваки, па и најпростији рад, у почетку јако заузима пажњу и брзо замара, али што се чешће ради то све лакше полази за руком, и све је мање потребно пажње и све дуже може без замараља да се ради; што је доказ да умору, који у почетку брзо наступа, није једини узрок исцрпеност мишићне снаге. Физичким васпитањем многобројни мишићи, који раде при изЕесном, макар и најпростијем раду, заједнички или подвојено, у различном испољавању снаге или неједнаком трајању времена, добијају од мозга увек надражаје који морају бити по јачини тачно распоређени и, док је рад још непознат, потребна је Еелика вежба, да надражаји буду у правилном реду и потребној јачини. Кад се известан рад пак често понавља онда се поступно углачају нервни путеви, који се стално употребљавају, да би импулсе воље одвели мишићима, пошто у мозгу остаје