Opštinske novine

216

Београдске општинске новине

жењу. Јер, француска омладина била је већ толико физички васпитана да је могла одмах деловати као и војска. Француска омладкна, физичким васпитањем припремљена и обучена, дала је могућности да, Наполеон I измени из основа дотадашњи начин ратовања. Прџси: Прџси, тучени од Наполеона I одмах после изгубљених битака код Јене и Луерштета 1806 год., обратили су највећу пажњу на физичко васпитање код своје омладине. Немачка омладина још тада спремала се на реванш. Она је још тада уочила да само физички здрава нација може да постигне народне идеале. Светски рат (1914—1918) за време џиновских борби показао је колики и какав значај и вредност има физичко васпитање: Француви: Француски команданти и сви ратници тврде да је њиховој земљи огромну услугу учинила та срећна околност што се у Францусској, последњих десет година пред рат, веома много гајило и неговало физичко васпитање. Французи су стекли уверење: да у рату није довољно бити само храбар, већ да треба поред тога бити дисциплинован и имати поуздање у самоГа себе, што се постиже разним физичким вежбама. Физичко васпитање француским младићима повратило је старе врлине, које су дотле у њима биле успаване, и улило им је вољу за борбом и љубав ка напору, а тиме и умешност да се у свакој прилици знају снаћи, као и оно дивно осећање соколске солидарности, из које се опет ксд једних рађа смисао за командовање, а код других, смисао за послушност. Један пример само из рата као доказ тога: „Водио се очајан двобој једнога дана између француске артилерије и немачких тешких батерија. Густ пљусак гвожђа падао је без престанка на француске линије. Пуковник је пао први смрвљен гранатом, за њиме један поручник, па један капетан. И један за другим сви су официри погинули. У батеријјама француским настало је тада за један час колебање. Оставши без старешина, артилерци су застали, не знајући шта да раде. У том тренутку истрчао је пред њих један млад наредник и почео да издаје наређења. Командант-наредник, са много мушке снаге, на чијем се лицу огледала толика поузданост у себе самог, наставио је двобој прецизно и бесно. Три сата после тога на последњу команду новог командата, наредника, одлетела је и последња немачка батерија у ваздух. Успех је био од великог значаја. Кад је дошло иече, генерал је потражио команданта, пуковника, да му лично честита. — Погинуо, одговорили су му.

— Онда, нека дође мајор. — Погинуо, мој генерале. — А капетан? — Погинуо такође, мој генерале. • Сви су официри изгинули. — Па, ко је онда командовао батеријама, узвикнуо је генерал. Војници показаше генералу једнога наредника, црвеног од узбуђења. Наредник?! Генерал изненађен, загрлио је наредника и пољубивши га у оба образа, запита га: — Кажите ми, молим Вас, где сте научили да будете тако присебни и, да командујете? — На игралишту за футбал, мој генерале! Командант наредник и победилац тога дана није био нико други него један од предводника у гимнастичком друштву у Перпињану, чувени футбалер П. Кодин, тога дана случајно пуковник, и од тада витез Легије Части" 1 ). Енглези: Енглези, познати као љубитељи спорта и као творци многих гимнастичких игара, имају само физичком васпитању да благодаре што су за кратко време постали од импровизсване војске модерна војска. „Енглези спремају силну војску против Немаца". Немци, кад су тај глас чули, само су се насмејали. Али, благодарећи гимнастичким вежбама, које су код Енглеза продрле биле у све слојеве друштва по целој земљи, Лорд Хорацио Херберт Киченер, министар еојске, имао је један страховито велики резервоар младих људи већ привикнут на телесне напоре а са пуно дивне отпорне физичке снаге. Немци су, није дуго прошло, са запрепашћењем увидели колико су се преварили кад су онако с потсмехом говорили о енглеској војној снази. Стога, доцније су и писали по својим новинама 2 ): „Најважније одлике енглеске пешадије јесу: вештина у одбрани и у искоришћавању терена. У томе се огледају последице њиховог физичког васпитања, које је много веће неш у наших људи. „Енглески рекрути бољи су од наших и у гађању и у натролној служби и у маршевима. „Немачка омладина треба да се користи у будућности тим искуством, јер је умешност енглеског пешака до очигледности доказана у свакој прилици, нарочито за време борби око Ипра". „Енглеска, чим је објавила упис у добровољце, са пуно поноса, видела је како на челу свих поворки прилазе развијеној застави сви њени шампиони. Ниједан није изостао, већ напротив сам полазак таквог једног шампиона изазвао је огромно одушевљење у целом клубу, чији је он понос и углед годинама пре тога био. Где је било 120 чланова у клубу,

Ј ) „1^е Јоигпа1„, Париз 1916. 2 ) „ВегНпег Та^е1>1а1", Берлин 1915.