Opštinske novine

Контрола намирница за живо?

Задаци хемије Љивотних намирница

У једном од ранијих бројева „Београдских општинских новина" (двоброј 3—4 од 1936) приказали смо у кратком прегледу вредност и важност млека као хране и уједно манипулације које се са њим врше, да му се смањи хранљива вредност, односно повећа профит. Осврнули смо се том приликом и на хигијенске услове под којима би се могло Београђанима обезбедити млеко беспрекорног квалитета. У намери да говоримо само у општим потезима о намирницама за живот, о оправданости и важности њихове контроле, издвојили смо пример млека, јерсена њему најбоље могао посматрати целокупан рад око обезбеђења једне животне намирнице како по хранљивој тако и по здравственој вредности...! Намирнице за живот, о којима ће овде бити говора, све су органског порекла. Добијају се од биљака или животиња и никад нису хемијски хомогене, него увек смеса разних једињења. Одељивање појединих хемијских једињења, одређивање хемијског састава и класификација истих, затим одређивање својстава, како хемијских тако и физикалних и биолошких, тумачење деловања, сређивање чињењеница и међусобно научно повезивање свих спознаја — спада у задатак животних намирница као чисте науке. Као примењена наука хемија животних намирница стоји свакодневно пред новим задацима, које треба у пракси да реши. У данашње доба када се на наша тржишта доноси свакодневно све нова и нова роба, која служи као храна, хемија животних намирница као примењена наука мора претходно да изради најподеснији начин продукције начин што дужег одржавања приправљене сировине у исправном стању, начин припреме итд. Познавање хемијског састава и физиолошког деловања намирнице за живот у нашем организму потребно је, између осталог, и ради одређивања ступња хранљиве вредности. Између хране и хране постоји велика разлика што се тиче њене вредности за исхрану и регенерацију организма. Да би се организам могао правилно развити и оспособити за свакодневно суделовање у продукцији без икаквих штетних последица по здравље, мора свакодневно примити у себе извесну количину хране, Као и у механици, и у биологији важе исти закони о енергији и о њеном трансформирању. Да се створи једна врста енергије мора друга бити утрошена. Код машина се ,угаљ, нафта, вода итд. претвара у разне дру-

ге бблике енергије а код организма морамо утрошити храну да добијемо радну способност. Само, храна коју примамо, не сме бити једнолика., него се мора састој.ати из свз три врсте основне хране или хране коју означујемо као храна у ужем смислу. Свака од њих има и одређену функцију у организму и неопходно је потребна и незаменљива. Као што машина не може правилно и дуже времена функционисати ако јој недостаје макар само један од битних елемената за погон, тако исто и код човечјег организма наступају по;азе малаксалости и обољења ако му не дамо један од важних саставних делова исхране. Физиологија и физиолошка хемија одредили су тачно сразмеру у којој је најбоље узимати поједине врсте основне хране. Да би се међусобно могле упоређивати вредности појединих намирница за живот морамо знати у коме је проценту поједина основна храна у њој застулана, а у практичном животу изражавамо њену хранљиву вредност сумарно по броју калорија. За најважнију, т.ј. основну храну имамо ове вредности изражене у килограм калоријама (кг. Кал.). Број калорија утврђен Број калорија санитетском комисијом по Рубнеру Белаичевине 3400 4100 Масти 9000 8300 Угљенохидрати 3700 4100 Утврђено је да би за дневну утрошњу енергије требало узимати хране у вредности од 3.000 калорија. То би био дневно нотребни оброк, који зависи од старости човека, годишњег доба, географске ширине места становања и врсте посла који се ради. Међутим то се не догађа, јер стварни дневни оброк не зависи толико од физиолошке потребз, т.ј. од фактора које смо напред навели, него највише од материјалних услова, дакле јз чисто економске природе. Поводом једне анкете изнет је у хамбуршком часопису 1 ) преглед о исхрани становништва. Према годишњој заради (изражено у немачким маркама РМ) подељено је становништво у три групе Таб. 1

до 3500 РМ

од 3500 до 5000

преко 5000

Беланчевина Масти Угљенохидрата Калорија

69,6 гр. 101,4 , 381,9 „ 2746

75,1 гр. 97,9 „ 411,6 „ 2851

80,2 гр. 109.4 „ 447.5 „ 3059

') Нашћиг§8 Уег\уа11ип§ ипс! ШЉсћаМ 1927.