Opštinske novine

228

Београдске општинске новине

да има још 82 породице са 230 чланова других вероисповести. Према томе у предграђу свега има око 903 породица са око 3.200 чланова. Од становништва православне вере око 10% отпада на Цигане. Старих Београђана има релативно мање. Главни део се састоји из досељеника из граница Старе Србије. Цигани су насељени у. главном у ул. Јаше Игњатовића, Пеке Павловића, Трубаревој и на Зорићевом Имању. Утврђено је, да од 300 старешина породица: 110 су квалификовани радници и ситне занатлије; 70 званичници, службеници и служитељи; 55 неквалификовани физички радници; 19 кочијаши; 17 трговци и кафеџије; 9 пензионери; 5 пиљари; 5 самостални мајсториграђевинари; 5 земљорадници; 2 баштовани; 2 рентијери и 1 инвалид. Ови подаци су узети из улица са мешовитим становништвом. Цигани су по занимању углавном свирачи, мање коритари, надничари и ситни трговци. Квалификовани радници имају надницу 40—45 дин., надничари 20—25, званичници, службеници и служитељи 800.— до 1.200,— месечно. Пошто се просзчно породица сатстоји од 3—5 члана, то на сваког 1 долаз(и максимално 343,— дин. месечнз. Социјалном положају и економском стању становништва одговара и слика насеља. Као што је већ речено, предграђе се налази делимично на нездравом терену и јако је раштркано, тако да многе улице нису међусобно повезане. Од 40 озваничених и неозваничених улица и уличица потпуно и делимично су калдрмисане свега седам: Ђурђевска, Јаше Игњатовића, Пеке Павловића, Стевана

Кућа малог човека

Улица Јаше Продановића

Првовенчаног, Јована Суботића и Заплањска. Калдрма је свуда скоро примитивна-турска. У појединим некалдрмисаним улицама постоје са једне стране тротоари. Ширина улица је ој^О 6 метара са тротоаром. Одржавање улица у чистоћи веома је отежано због теренских прилика и самога карактера калдрме. Лети

су улице прашњаве, а за време топљења снега и киша калдрмисане блатњаве, док некалдрмисане апсолутно непролазне. Корита ,потока су донекле регулисана, повремено се чисте и садрже воду само за време топљења снега и јаких киша, иначе су пресушена. Становници околних улица имају рђав обичај да просипају прљаву воду и ђубре у потоке и на тај начин их све више загађују. У предграђу има око 600 кућа од којих су само три на спрат, а све остале приземне. Фабрика и индустријских предузећа нема. Већи део кућа служи за становање сопственицима, док мањи и за издавање. Максимално у кући има пет станова, али таквих има |незнатан број. Куће су зидане опеком у кречном малтеру или блату. Има доста и таквих које су прављене од дрвета и блата — то су тако зване „лепаре". Куће се праве без подрума, покривене су црепом. Од прилике 80°/о кућа задовољавају захтевима основне хигијене или се бар могу толерисати, док су око 20 о/о испод сваке критике у погледу хигијене, а о естетици и да не говоримо. Под главном и споредним зградама налази се 2030% плаца, према величини куће и земљишта. Просечан стан се састоји од два одељења, евентуално са претсобљем. За становање често се искоришћује и кухиња. Квадратура собе таквог стана је од прилике 14 кв.м.; висина 2,5 — 2,75 м.; прозор има 1,10 — 1,20 кв. м., ређе 1,50 кв. м. Према томе је индекс нешто већи од 10. У дворишту се налази шупај и понекад летња кухиња. У низини има доста влажних станова. Нехигијенске зграде обично су од опеке у блату или лепаре. Стан се састоји од 1 или 2 одељења, свако са квадратуром око 10 м., висином 1,72 — 2,10 м. и укупном површином прозора 0,50 м. Према томе индекс је раван 20. Под је нераван, од блата или цигље; таваница од окречених дасака. Пренасељени су нарочито нехигијенски станови сиротиње где на једног становника долази понекад З х /2 кубних метара ваздуха, док у просечној кући — 20 м 3 . Нехигијенске зграде углавном су концентрисане у ул. Јаше Игњатовића, Пеке Павловића, Ђакона Авакума, Трубаревој и на Зорићевом Имању. Зими се станови загревају штедњаком, код имућнијих и гвозденом пећи, код сиротиње често малом блеханом фуруницом на којој се спрема и ручак. Осветљавају се електриком, код сиротиње малом петролеумском лампом. Кад нема блата, код већине се станови одржавају веома чисто. Просечан плац има површину 300 кв. м. таквих плацен»1 има око 90%. Око 10% плацева имају површину испод 300 кв. м. (по некад свега 150 кв. м.), или изнад 300 кв. м. Двориште заузима обично 70—80% целокупног 1 плаца. Скоро испред сваке куће налази се баштица у Којој се гаји цвеће, а уколико дозбољајва површина — по која воћка и поврће. На једног становника долази просечно 38 кв.