Opštinske novine

Јавна говорница

Вождовац, предграђе Београда

Под рубриком „Јавна говорница", „Београдске општинске новине", као орган Београда, пуштају све написе, критике и питања из редова грађанства, која се по својој садржини односе на комунално-социјалне проблеме престонице, а својим тоном имају карактер беспристрасности и објективне начелности. За објављене написе у „Јавној говорници" „Београдске општинске новине" ће плаћати сто динара од написа. ВоЖдовац, предграђе Београда по своме теографском положају и по своме историскоме значају има и најлепше место и највећи значај: 1) Историски значај има, што је са шега — на оредини на највишем месту био је шанац — Вожд Карађорђе упутио 1806 год. војске за заузимање Београда: Прва Група, бећари под командом Милоја Петровића Трнавца груписала се у оклопима; баре Венеције према Сава Капијц са 3.000 момака; Друга Груиа, под командом Симе Марковића, према Варош капији са 4.000 војника, Трећа Група, на средини висоравни »д Ташмајдана према Стамбол капији са 3.000 војника под командом Васе ЧараЧића; Четврта Група, са 2000 војника, под командом Станоја Главаша и Вула Илића Коларца, на дунавском делу вароши према Видин-каЦији. Вожд Карађорђе, чија је војска имала свега 25.000 војника и 40 топова, кренуо је са Вождовца| на Ташмајдан, где је и артилерију био пласирао. Историјски значај има и доцније: преко њега ушле су у Београд (Булевар Ослобођења) на челу са Витешким Краљем Александром 1 Ујединитељем, победоносне трупе Српске војске 1918 год. А на њемју, баш на самоме шанцу Вожда Карађорђа, Витешки Краљ, Крал> Весмртник, као редов 6 пешад. пука „Краља Александра'" добио је своје прве војничке упуте — прве војничке вежбе. 2) Естетски значај им!а, што је као природнај коса на главном друму за Авалу, ТоЕолџ и Дубровник Богом већ диспониран за најлепше предграђе Београда.

Вождовац, предграђе Београда, према томе и историски и естетски заслужује да се о њему води рачуна. Што се тиче становника Вождовца, они су вољни да све учине да се њихов крај подигне и улепша, па чак намеравају да умоле надлежне, у чију се сусретљивост већ надају, да се на простору на коме је био шанац Вожда Карађорђа (а које је место сад празно и припада Чиновничкој колонији) подигне леп парк и у њему доцније споменик Вожду Карађорђу. Вождовачки грађани, као и грађани предграђа Краљице Марије, упутили су Градском поглаварству града Београда још 28-11-1937 г. претставку о подизању обелиска Вожду Карађорђу, да би се на тај начин обележило историско место где се налазио Карађорђев шанац и штаб, одакле је Вожд 1806 год. кренуо и заузео Београд. Претставка грађана гласи: „Градском поглаварству града Београда. Грађани предграђа Вождовца и Краљице Марије, из историског и важног дела Београда, са кога је Вожд Кађорђе 1806 кренуо војску ради заузимања вароши и тврђаве Београда, а где се и сад знају остаци знаменитог шанца, желе да сачувају од заборава то историско и значајно место на тај начин што би се то место уредило и на њему ставио један скроман али и леп обелиск од мрамора, на чијем би се врху налазио двокрилни бели орио а у средин барељеф са ликом Вождовим. Ту идеју има соколско друштво Београд X на Вождовцу, које је за извршење исте идеје ставило то и у свој завет Петровој соколској иетогодишњици. Грађани предграђа Вождовца и Краљице Марије према томе моле Градско поглаварство града Београда да им за ту циљ одобре то земљиште, које је и иначе потпуно слободно и природом Богом дано за улепшавање (ма да је један део тога земљишта, на коме се налазио Карађорђев шанац, био узег за пијацу, која је напуштена и укинута, а против које су били и грађани овога краја). Затим моле Градско поглаварство да помогне да се то место уреди, нивелише и засади лепим дрвећем. Осим тога, грађани моле поглаварство да им помогне саветом и материЈално, да се на томе месту обележи велики почетак Вожда Карађорђа за стварање Краљевине Југославије. То обележје, скромно