Opštinske novine

416

Београдске олштинске новине

материјалне врло велике тешкоће постаје магистар, универзитетски наставник, а од 1402 год. и свештеник проповедник „црквице Бетлеемске у Прагу". Удара печат свога генија на ово доба. Јан Хус проповедао је 2 пута дневно и то чешки. Постао је већ 1408 ректор универзитета V Прагу јер се истакао не само као проповедник, већ и као литерат и филолог. На васељенском Сабору 1414 год. у Констанци одговарао је пошто је притворен, пребациване су му заблуде у које је пао због учења Џона Виклифа. На суду у одлучном моменту он је изјавио: „Од каквих заблуда треба да се одрекнем, кад те заблуде ја не признајем". Јан Хус осуђен је на смрт. Он буде спаљен б-УН-1451 год. Тада је одмах у Чешкој створена „лига за заштиту слободе проповеди". „Хуситски ратови" настали су по смрти Вацлава IV и Јана Хуса, у коме су се сукобили: најразноврсНији и супротни социјално-економски, политички, национални и верски интереси Чехословачке. 4. Софија (1419-1420): Софија, краљица удова Вацлава IV, по изненадној смрти мужа, привремено врши дужност краља. Уз њу је фунгирао великашки савет. 5. Жигмунт Ликсенбуршки (1420—1432): Жигмунт Ликсенбуршки, брат Вацлава IV, долази на управу. Али, он који је био доста лењ и наклоњен уживањима, неозбиљан и уображен са своје лепоте, запретио је Чесима, да ће јерес Јана Хуса без икакве поштеде да искорени, Чешка на то одговори устанком, коме се на чело стави Праг, против кога Жигмунт Ликсенбуршки 30-^1-1420 год. објави „крсташки рат". Јан Жишка из Троцнова, већ участвовао у многим војним операцијама, загрејан хусизмом, прикупи доста присташа на Табору, брежуљку 100 км. јужно од Прага. Упуте се у помоћ ка Прагу и ту на брду Виткову (Жишков) 14-^11-1420 год. успешно одбију „крсташе". Чеси су били подељени у две групе: „краљевска" (под једнои) и „хуситска" (под обоји) због начина како су примали причешће. Хусити су били у Еећини. Они су, свуда побеђивали, па упадали и у суседне земље. Тако су се Чеси прославили као ратници, кад је настала и изрека: „8о Сећ 1о ћеј!тап" (сваки Чех је војни старешина). Чињени су покушају да се у Чешкој уведе мир. Владислав Јагајло, пољски краљ, позват је био да постане краљ Чешке 1421 год. Али, он им препоручи свога рођака Впголда, великог кнеза Литванског, који је тако исто круну владарску одбио да прими. 6. Жигмунт Корибутовић (1432—1437):

Жигмунт Корибутовић буде понуђен да ступи на престо и, он је извесно време и провео у Чешкој. Хусити с њим примају у своје редове и Пољаке, Литванце и Русе. Створити мир било је тешко, због пустоши настале у земљи услед рата и нереда. Сазват је црквени сабор 1432 год. у Базелу, где је Хусите заступао после смрти Јана Жишке Прокоп Велики, Голи, одличан војсковођа, организатор, беседник и бивши свештеник. „Хуситски ратови" завршени су 1436 год. уговором са Жигмунтом Ликсембуршким у Ихлави. Жигмунт Корибутовић после тога свечано улази у Праг, док 1437 год. болестан иде у Маџарску, где и умире. Ликсенбуршка династија изумире. Чехословаци добијају ове владаре: 11. Албрехт II (1437-1439): Албрехт II, као муж Јелисавете, ћерке Жигмунта Ликсенбуршког, уједињује у својој особи, као члан Хабсбуршке куће, земље круне Световацловске и Светостефанске, као и Доњу и Горњу Аустрију. 12. Владислав Посмрче (1439—147): Владислав Посмрче (Погробек), рађа се после смрти Албрехта II. РБега признају само аустриске земље, док је у Маџарској завладао Владислав Јагеловац, млади пољски краљ (у ствари земљом је владао Јан Хуњади — „Сибињанин Јанко") а у једноме делу земаља Маџарске круне (Словачкој) владао је Јан Искра из Брандејс.а чешки војсковођа, који је допринео зближавању Чеха и Словака. У земљама Световацлавске круне прилике су биле врло заплетене, и да би се спречила анархија, која је земљи претила стварани су покрајински и обласни савези. 13. Јиржи Пођебрадски (1457—1469): Јиржи Пођебрадски пан (знатни, велихи) међу њима се истакао као храбар војник и разборит политичар. Рођен 1402 год. постаје већ 1448 год. господар Прага, а 1452 год. намесник Владислава Посмрче. После смрти Владислава Посмрче 1457 год. (од куге) постаје изборни краљ Световацлавских земаља. Истакао се као један од најкрупнијих личности свога доба. Јиржи Пођебрадски у земљи држао је верски и национални мир, споља према Цару и Царству одржавао најбоље везе и имао тежњу да постане римски краљ. Катарину, своју ћерку, удаје за Матију Корвина младог краља Маџарске. Он је имао идеју да створи план савеза против Турака, као и план међународног мира и „Лиге Народа". На крају на њега је папа Павле II бацио проклетство и објавио крсташки рат, што у својој држави није прогањао некатолике. Умро је 1469 год.