Opštinske novine

424

Београдске општинске новине

узела је учешћа на страни Антанте, где су њени делегати били: д-р Карел Крамарж и д-р Едуард Бенеш. Мировни уговори закључени су: — са Немачком у Версаљу 28-\ / '1-1919 године; — са Аустријом у Сен Жермену 10-1Х1919 године. — са Маџарском у Трианону 4-У1-1920 године. Томаш Г. Масарик преко Енглеске, Француске, Италије враћа се у Праг. Ту свечано улази 14-ХН-1918 год. дочекан са највећим одушевљењем и весељем, назван свуда и од свих: „Отац Републике Чехословачке." Такву славу и толику почаст у историји Чехословака имао је само Карло \/"1-1 (13461378), који је и подигао краљевски дворац Храдчаик, у који се сад усељава Томаш Г. Масарик, (негдашњи опозиционар, професор, слободоумни писац, национални емигрант и најзад син кочијаша и мајке служавке). Предузима све да се држава организује и уреди — да се стави на солидне и трајие темеље. Он у томе и успева. Народна Скупштина израдила је и изгласала устав, који је проглашен 29-11-1920 год. У томе уставу стоји: -- Република Чехословачка демократска је држава са социјалним .обележјем; — Сав народ у Чеохсловачкој је суверен, ту функцију врши преко државног поглавара, президента, кога бира на 7 година Народна Скупштина. Нико не може бити више од 2 пута биран узастопце за президента. То право искључиво даје се првом президенту; — Народна Скупштина бира се применом свеопштег права гласа, директно од свих бирача (мушки и женски), и тајно; — Народно претставништво дели се на Сенат од 150 чланова и посланичку кућу од 30 чланова. Подела мандата између појединих странака и других група, које подносе кандидатске спискове врши се строгом применом принципа пропорционалног претставништва; — Устав обезбеђује свима грађанима: једнакост, равноправност, најшире политичке слободе. Постављају се темељи државе: унутра и споља. Сва државна питања солидно су решена и, држава, као један добар технички изум којим руководи вешт човек, ради, напредује развија се... Томаш Г. Масарик буде изабран и по други пут 1927 год. Али, он кад је требао да дође и трећи избор сам се повуче 1935. год., кад изрази жељу, да га на положају претседника Републике Чехословачке замени Др. Едуард Бенеш и, тако и бива. 2. Д-р Едуард Бенеш (1935): Д-р Едуард Бенеш изабран је 18-ХП-1935 год. са огромном већином (340 од 442 гласова) за претседника Републике Чехословачке.

Тај други претседник* био је: један од најважнијих, најистакнутијих и најбољих помоћника Томаша Г. Масарика — у тешким данима и, у данима кад је већ створена самостална држава — Република Чехословачка. Пут, којим иде Чехословачка-добро већ трасиран од „Оца Републике" — под вођством сада др. Едуарда Бенеша, похвалан је, како у завичају тако и у односу на спољне прилике. Краљевина Југославија, сестра по крви и, сестра по оружју и прошлости жели успех, у коме гледа и свој напредад и свој успех. Закључак Република Чехословачка историски расматрана кроз све векове била је поприште туђих прохтева, али у исто време и трајне воље Чехословака да се ослободе, да створе своју самосталну државу. Чехословаци, најзад, то су и успели. Република Чехословачка, тип је добро уређене демократске државе; народ је њен пун патриотизма — миран, радан и способан да часно живи ради славе. Република Чехословачка, како рече 28 маја 1936 год. у Београду на свечаности у част рођендана д-р Е. Бенеша д-р Лео Вокач, директор економско-привредног одељења Министарства спољних послова у Прагу, са Гледишта међународне политике истиче се као држава типично одбранбена, коју не гони динамика провокативних испада, већ која искрено и свесно жуди за миром, који јој је потребан ради духовног и материјалног напретка Чехословака. Република Чехословачка, чије су темеље тако чврсто основали д-р Томаш Г. Масарик и д-р Едуард Бенеш, са њиховим верним легионарима, јасно показује ове важне и основне елементе: 1. — Чехословачка је поникла Мировним уговорима на темељу властитог прегнућа Чехословачког народа и на темељу потпоре и помоћи Савезника, нарочито Француске, са којом је такође Република Чехословачка одмах била везана пријатељством и савезништвом. 2. — Чехословачка је идеолошки и међународно-правно и даље везана са Друштвом Народа. 3. — Чехословачка зачлањена је у Малој антанти са Југославијом и Румунијом. Јер, Југословени и Чехословаци имају разне комплекплексе животних напора, у којима се имају и могу узајамно да помажу лојално, пријатељски, братски. Чехословачка Реиублика какве односе одржава са државама Мале антанте види се из го-

* Види: Јан Хајшмаи — „ Др. Едвард Бенеш" , Београд 1934, Стоимировић-Јовановић — „ Едвард Бенеш", човек и државник, Београд 1936. Бг. Јаго$1ау Рароикек — „Иг. Ед^аг<1 Вепез", бет 1,еБеп, Ргај! 1937 и Рп1зг \УеЈ1 — „ЕЈуагс! Вепез", Рапз 1934.