Opštinske novine

636

Београдс ке општи нске новине

Пример пут из Карлових Вари за југо-исток иде улицама Белкреди и Делничком, да би преко моста на Либену изашао на раскршће Палмовке. Пут за Пилзен се одваја од центра исто тако. Други саобраћајни проблем састојао се исто тако у звездастом растерећењу саобраћаја из центра града ка периферији. Сем тога је одређено да се веза перифериских насеља кроз град проведе изван центра, који се свим начинима мора растерећивати. У зони интереса, која је велика скоро -320 км 2 , Државна комисија је предложила да се траса свих већих саобраћајница измени у толико што оне не треба у будуће да пролазе кроз насеља већ поред насеља, а да се у насеља улази споредним краковима. Овако решење, које је спроведено у дело и у самим новим прашким предграђима, спречава масу незгода које саобраћај трпи пролазећи кроз насеља и раскрснице. У центру Прага саобраћај је већ и данас огроман и гуши се. Да би се томе помогло, готово насилно су створени кружни булевари (улица Револуције — Трг Револуције — Пржикопи — Улица 28 Октобра — Народна улица — Кеј). Овим је уједно избачен главни саобраћај из старог историског дела града, чиме је тај кварт сачувао свој ранији мир. На исти начин сачувани су и Мала Страна и Храдчани, нарочито су скретане у страну саобраћајнице, које воде на Храдчане. — Сем овога, изграђена је још маса нових саобраћајница и прошириване су старе. Као ширине улица, које треба да служе саобраћају, узете су ширине од 30 до 32 мет. у новим квартовима, а у Старом делу града улице су, прошириване до максимума, служећи се при том и аркадама испод зграда, као помоћним сретством (пример: улица 28 Октобра, која је свега 20 м. широка, али која добија [аркаде по 5,00 м. са сваке стране). Комисија је решила да главне саобраћајнице не добијају већи пад од 6 °/о, а споредне од 7°/о. Решење новог железничког чвора за Праг било је од капиталне важности по престоницу. Затечено стање је било недовољно. Решење је почело принципом да се потпуно одвоји теретни саобраћај од путничког. Овај последњи био је усредсређен на централну Вилсонову станицу. Нзој су се морали додати 19 перона, који су на жалост, ушли на рачун парка Врхлицки. Станица је оспособљена да може да прими 1.200 возова дневно, са прометом око 720.000 путника (данашњи је промет 120.000 путника за 24 часа). У надокнаду за заузети парк Врхлицки, град ће добити у будућности доста простора сужавањем Масарикове станице, која ће се преуредити једино за пријем брзовозне робе. Станица Смихов остаје и на даље оваква каква је данас, а станица Бруска је одређена само за путнички саобраћај. Главни саобраћајни правци су

у главном сви задржани и за сваку знатнију промену, која је била диктована потребама урбанизма Прага, комисија је тешко или никако добијала приволу од Минист. саобраћаја, које се показивало стално реакционарно за модерне идеје. — Уведени су нарочити! брзи елекетрични возови, за које су пројектовани нови правци. Подземна железница није пројектована, али је у студији. Река Влтава и њене притоке имају великог утицаја на развој Прага. Пре свега Влта|ва преставља један огроман просек кроз Праг и завидан резервоар чистог ваздуха. Влтава је сем тога пловна река; а кад се добро регулише, да не би плавила околину, даје огромне терене за развој града. Због тога је регулацијом Влтаве код Манину-а добивен огроман комплекс терена који ће се згодно употребити за железничке потребе и за изградњу пристаништа. А докле год добивени регулацијом терени не буду искоришћени према намени плана, дотле ће они престављати хигијенски зелени појас реке. Да би се тај терен привремено што боље уредио, Државна комисија је расписала конкурс за његово уређење. Конкурс је донео добре резултате и радови су остварени највећим делом. Комисија је слично поступила и при уређењу зелених појасева дуж Влтавиних притока... За авијацију, која има велику будућност, (како за војну тако и за цивилну), предвиђени су сасвим довољни терени на висоравни Летнану и Кбели, тако да кад се авијација, и стопроцентно развије, центар Прага ће увек лако бити везан са аеродромима. Праг има доста незгодну климу, јер годишња разлика у температури износи до60° С, Сем тога има ветрова који већином имају југозападни правац. Расподела намене терена на територији Прага урађена је, поред других потреба, и на основу климатских прилика. Правци ветрова утицали су због дима на дисколацију индустрије, а мали број сунчаних дана у години захтевао је широке улице са сразмерно ниским кућама и нарочиту бригу око оријентације »ових станова с обзиром на стране света. Климатске прилике су захтевале стварање продора (улица) правцем Запад-Исток, да би град добио добро проветравање. Град није могао због своје конфигурације терена да буде подељен у концентричне зоне, случај који је могућ код градова у равници. Напротив изграђеност града и терен захтевали су поделу на зоне врло исцепане. У станбеном погледу, центар Прага је најнеподеснији за становање јер је, прво врло густо насељен (Кварт Жижков има 1.221 становника на ха) а друго, високи Храдчани га заклањају од доброг проветравања које долази са запада. После исцрпних студија, утврђено је да центар града не сме да пређе 560 становника на ха. У новим квартовима