Opštinske novine

764

Београдске општинске новине

„Нож на пушку!" Као један човек, цео 64 пешад. пук диже се на јуриш. Истовремено пређе на јуриш 24 пешад. пук и делови 20 пешад. пука. Српска ватра из највеће близине проређује наше редове, али више нема куд. Уз писку труба и са громогласним „Ура!", огорчени мускетари ускачу у непријатељске ровове. У самим рововима разви се једна мучна убилачка борба. Хладнокрвно, као да су од камена, српски пешаци из 11 и 19 пешад. пука са отстојаша од неколико метара сасипају куршуме у лице насртљивом непријатељу. Онда, не узмичући ни за корак, као да су им ноге заковане у земљу, дограбише хладно оружје. У овој борби није се знало за милост. Бајонет и кундак, оекира и будак претворише се у страховито оружје немилосрдне борбе прса у прса. Три четврт сата трајало је бесомучно гушање, док јуначки противник — Српска Војска, не би потиснут са пог ложаја. Пут у долину Мораве био је отворен. Скупо је плаћена ова победа. 64 пешад. пук остави на бојишту 24 официра и 609 војника. „Мон" и „Ваји", најогорченије борбе 6 дивизије на западном фронту избледеше пред Врановим Брдом". Код Врбовца, после Вранова Брда, 19(6)Х-1915 год. јуначки дочекује са својим 11 пешад. пуком „Вожда Карађорђа" непријатељски јуриш и у гушању с непријатељем губи 892 официра и војника Води борбе по том у повлачењу 1915 год. код Стражевице (испред Паланке), код Радовања, код Лапова, код Багрдана, код Гиља, код Јастрепца, код Блаца Борбе, где он хладан као од камена стоји, командује и посматра. Око њега падају, гину. . . Србија 1915 год., истрошена, од Савезника неподупрта, буде напуштена. Победници са Куманова, Брегалнице, Цера, Рудника, Колубаре погнуте главе, тешка срца повлаче се. преко Албаније и Црне Горе, те и 11 пеш. пук „Вожда Карађорђа" са сеојим храбрим командантом укрцава се у Валони на Јадранском Мору, прелази на Крф. На Крфу 1916 год. сва се Српска војска прикупља и реорганизује. Ту је и 11 пешад. пук „Вожда Карађорђа" са својим командантом. Пуковник Воја Томић са чудно јаком вољом, са снажним еланом организује и спрема свој пук. Буди у њему понос, храбри га и подижр у њему дух. Кад Српска војска 1916 год. прелази на Солуиски фронт, тада 11 пешад. пук „Вожда Карађорђа" под командом свога сталног команданта стиже 27(14)јула 1916 год. у Моглену, где 16(3) августа 1916 год. као резерва Шумадиске дивизије помаже 12 пешад. пуку „Цара Лазара" у борби код Ветрениика, а 22(9) августа 1916 год. у огорченој борби спасава тешку артилерију Српске војске на Голој Рудини, те и 27(14) септембра 1916 год. смењује на положају 12 пешад. пук „Цара Лазара". За време сјајних борби на Кајмакчалану његов 11 пешад. пук „Вожда Карађорђа" одлично се др-

жао, те на Ветренику стојички се борио, не само са бројно знатно јачим непријатељем већ и са другим везгодама елементарним и земљишним. „Ни близина непријатеља, ни даноноћни фијук његових зрна, граната, шрапнела и минофрљачки, ни његови бесни налети, ни рђаво време, ни страховито незгодно земљиште пресечено са безброј препречних средстава нису могли ни тренутка да поколебају храбре борце 11 пешад. пука „Вожда Карађорђа". Њима командује пуковник Воја Томић, јунак без страха, у кога они имају вере и који их стално обилази, саветује, теши и храбри". Чак су га запазили и Бугари... Тако он остаје стално на положају Ветренику, ниједном није у Солун сишао, све до почетка офанзиве са Солунског фронта 1918 год. Кад је отпочела општа офанзива са Солунског фронта, после артилер. припреме 1 септембра 1918 год., тада 11 пешад. пук „Вожда Карађорђа" врши општи напад 2 септембра у 5.30 ч„ када силином лавине, која се обара и руши десеткује 32 и 80 пешад. непријат. пук, који у бегству оставља све своје велике и мале мерзере (10), митраљезе (8), мале бацаче бомби (12), брдски топ (1), велики број пушака, разноврсни ратни материјал, пуне магацике муниције, велики број заробљеника. Тада 11 пешад. пук „Вожда Карађорђа" отвара фронт од реке Сушице до реке Парашнице (око 5 км.). Маршује по том преко Пороја, Топлице, Драчевице, Неготина, Штипа и Кочана; избија на Царев Врх, Рујан, Божидарицу и Деве-Баир, када 30(17) септембра 1918 год. ослобађа Криву Паланку, одакле преко Куманова, Скопља, Качаника, Урошевца, Липљана, Приштине, Вучитрна, Кос. Митровице, Рашке, Краљева и Чачка стиже 3 новембра (21 октобра) 1918 год. у Крагујевац. Пуковник Војислав Н. Томић као војник био је у борби јунак и борац од раое. После Светског рата постаје 1 априла 1919 год. помоћник команданта IV жандармериске бригаде. Мења неколико важних положаја. Септем"бра 1923 постаје командант целокупне жандармерије, а 1929 командант Београда. Витешки Краљ Александар I Ујединитељ својим тестаментом, отвореним 9 октобра 1934 год. после Његове трагичне смрти у Марсеју (Француска), одређује га за замењеника Првог Краљевског Намесника Кнеза Павла. Армиски генерал Војислав Н. Томић, одликован као ретко који официр (са три Карађорђеве звезде с мачевима — једна о врату, III реда, и две четвртог реда) сам себи одузима живот. Пада без борбе. Као пример храброга војника, спремног увек да погине за Краља и Отаџбину, и као спремног и искусног команданта, увек ће га војска и морнарица сачувати у успомени. Као човека питомог и мирног, строгог и према себи и према другима, вазда ће га се сви сећати, Слава му!

Власник: Градско поглаварство Београд. — Уредник: Ђуро Бањац, Молерова 16 Штампарија Драг. Грегорића, Страхињића Бана 75. — Београд