Opštinske novine

Београдске општинске новине

фикс-идеја. Стога сам одлучила да са Здравковићима отпутујем у Зајечар, да тамо моје нерве одморим, и да без страха и у миру чекам бебу. Миши и Насти поверила сам ствар. Помоћу Мишином написала сам још један тестаменат, који моје дете и моје имање за увек штити од варалице Стевана. Тај тестамент је оверен код суда, и има пуну важност, тако да га нико не би могао оборити, у случају моје смрти. Он је склоњен на сигурно место. — У августу, дошао је Стеван на детиње крштење. Усиљавао се да буде учтив и љубазан према мени, а ја сам, са своје стране, изигравала срдачност. Обоје смо глумили првокласно, уверавам те. Али једна разлика ипак постсјала је међу нама: ја сам тачно знала да је његово понашање лажно: међутим, он је још увек гледао у мени ограничено младо створење које је узео за жену, па је слепо веровао у искреност мога опхођења. Уложила сам много труда да га одржим у тој вери... Остао је у Зајечару само неколико дана. Али то је било довољно да се уверим како није одустао од своје мрачне намере. Опет је почео да ме мучи страх. Каткад је он био толики, да сам говорила самој себи како сам луда, и како су све моје зле сл.утње само утваре једне болесне маште. Али један поглед на његов тврди профил поново ме је убеђивао у тачност мојих стрепњи. Та и другима је пало у очи колико се његова спољашност изменила. И кад најбоље може да се претвара, човек носи на лицу и у понашању још увек печат своје унутрашњости. У последње врем«? Стеванови покрети постали су нервозни и растргани, и јасно су одавали да је обузет нечим потајним". Али на који је начин хгео он да се ослободи моје братанице? Са које јој јз стране претила опасност? Са повратком њених физичких снага, Јелисавету је почела да обузима нека страховита побуна. Одлучила је да се усуди на најсмелији потхват, и да укрсти своју интелигенцију и своју моћ са Стевановом — ради свога детета. Он не сме имати никаквога права на дете... Сама она може и пропасти — до себе јој није много стало — само дете мора имати чисту и слободну будућност. Зато је била дужна да победи: својом смрћу или ако провиђење тако хоће — једним и по њу срећним исходом. Јелисавета ми је причала даље: — Ускоро ми је било јасно шта он снује. Нзегова најновија страст био је ауто. Као што знаш, касније је добио од деде један спортски аутомобил. У Зајечару наједном је почео говорити како треба да научим шофирање. Непрестано је наваљивао да му учиним по вољи. „Док стекнем аутомобил, врло много ћемо се заједно возити", тврдио је срдачно. Ја нисам одмах схватила његову намеру, него сам му одговорила да сад, због бебе, немам времена за шофирање. Сем тога није ми ни потребно

да научим како се аутомобилом управља, да бих се са њиме могла извозити. У томе сам случајно погледала у Мишу. Он ми је давао скривене знаке да прихватим Стеванову жељу. Одједном сам разумела одакле ми прети смртна опасност... Знаш ли, чико, да сам, уместо страха, осетила знатно олакшање. Сад сам бар знала на чему сам, и могла сам да се против зла наоружам. Наравно, потом сам рекла Стевану како ће ми правити задовољство да шофирам. Време за то можда ће се ипак наћи. Сам Стеван дао ми је прве лекције, али се, за време њих, Миша није од нас мицао. Но кад је Стеван отпутовао, после неколико дана, не само да сам тада учила шофирање, — и то, уз мало пажње, није никаква вештина, — него ме је Миша посветио и у све тајне мотора, до најситнијих појединости. — У јесен сам се вратила овамо. Стеванз сам ретко виђала. Неколико пута испадао је он из његове улоге љубазности, и био је спрам мене врло дладан и осоран. Ја сам се правила да то једва примећујем, и понашалз сам се према њему као поверљива и пажљивд жена. У последње време постао је нераздвојан са Сашом. У томе се десила она ствар са Костом, па је, потом, Стеван отишао на пут аутомобилом. Најзад је дошао ред на Сашу. Али овај је саздан од друкчијег матеЈшјала него Коста, па је, у последњем тренутку, дао Стевану отпор и открио његову праву суштину. Божјом помоћу, Саша (е спасен ужаснога краја, и остао је жив. Кад се Стеван вратио с пута, он је увидео да Сашу не може више уцењивати и да су отк.ривена његова недела. Остало му је само да не подлегне Николићима, него да све удеси како би и даље имао користи од њих, — другим речима, требало је да изведе свој велики подвиг, и да постане господар мога имања. А потом би сам, својом вољом, оставио ову њему мрску кућу, и са својим сином отумарао негде где без икаквога надзора може продужити извођење својих махинација. Дете би задржао, да га једнога дана вама врло скупо прода, или да, помоћу њега предузме какву другу уцењивачку спекулацију, коју ја не умем ни да замислим. Јер моја фантазија неспособна је да прати његову рђавштину. — Врло вероватно... А шта се даље догодило? питао сам без даха Јелисавету. — Миша је свога шофера Ацу посветио у целу ствар. Пре свакога мога изласка аутомобилом, шофер би прегледао Стеванова кола у присуству једнога полицијскога агента, Аца је овај деликатан задатак вршио врло савесно и неприметно. Кад ми ништа није јавио, знала сам да је све у реду. Јер са Стезаном сам често излазила, као што је било предвиђено у његовоме плану. Јелисавета тешко уздахну, затим продужи: — Јуче' у Јутру, баш кад је искуцало девет сати, упитао %е је Стеван, љубазно и немарно: