Opštinske novine

110 Бео градске општинске новине

тријаршије. Но на овом положају не остаје дуго. Осећајући да се ближи велики час вековима сан>ане слободе, он жуди да се што пре нађе у средини потлачоног нашег народа, коме је у тим страшним данима била насушна потреба утеха и охрабреше. Та се н>егова жеља испуни децембра 1911 год. када је изабран и хиротонисан за митрополита рашко-призренског, на коме га положају затече и ослободилачки рат 1912 год. После рата постао је митрополит и архиепископ пећ<ки 1913 год. Као митрополит пећски интензивно ради на подизању порушених манастира и цркава у ослобођеним крајевима. У светском рату митрополит Гаврило био је претседник Црвеног крс.та у Црној Гори. Његовом труду

сву л>удску и сточну храну из манастира, као и саме манастирске конаке. Знајући за његов национални рад, Аустро-Мађари га одмах интернирају у Цеглед, мрцварећи га и мучећи на све могуће начине. У ропству је провео све до лета 1918 год., кад је због болести конфиниран на црноогрско приморје. Мученик и херој Гаврило дочекао је ослобођење и уједињење Црне Горе са Србијом. Огроман је шегов удео у уједињешу. На челу покрета црногорске омладине за безусловно уједињење Црне Горе са Србијом били су митрополит Гаврило Дожић и г. Марко Даковић. Г. Газрило Дожић образова на Цетињу Народни одбор и прогласом својим позва Црногорце на безусловно уједињење са Србијом. Овај његов проглас претходио је Великој

Њ. Св. Патријарх Гаврило на ручку код Њ. Кр. Вис. Кнеза-Намесника Павла

има се благодарити што је на хиљаде црногорских рањсника спасено глади и зиме и било опскрбљено иотребним павојним материјалом. Али не само то. Он је, попут наших великана Карађорђевог устанка проте Матије Ненадовића и поп-Луке Лазаревића, — бранио светосавско православље и српски народ не само крстом већ и оружјем. У тешким и крвавим борбама наше мале али херојске црногорске војске са надмоћнијим дивљим хордама незаситога аустроугарског ћесара, вгатрополит Гаврило је у првим борбеним редовима као један од најхрабријих бораца. Одликован је за своје ратничке заслуге највећим црногорским војничким орденом медаљом Обилића. Блаженопочивши Краљ Ујединитељ својеручно му је прикачио на груди Карађорђеву звезду с мачевима. Митрополит Гаврило организовао је помоћ изнуреној србијанској војсци, стављајући јој на расположење

црногорској народној скупштини од 13 новембра 1918 год. у Подгорици, у којој је митрополит Гаврило учествовао као народни посланик Доше Мораче. Велика народна скупштина изгласала је уједињење са Србијом без икаквих услова, а митрополит Гаврило, као вођ делегације која је њену одлуку однела у Београд и предала Престолонаследнику-Регенту Александру, крунисао је свој рад на уједињењу потпуним успехом. Свети Архијерејски Сабор Уједињене српске православне цркве изабрао је 17 новембра 1920 год. митрополита г. Гаврила за Митрополита црногорско-приморског, на коме је месту свечано устоличен 2 марта 1921 год. Митрополит Гаврило је оснивач потпорног фонда сиромашних студената теологије из Црне Горе при Теолошком факултету у Београду и фонда Владике Рада на Цетињу при Митрополији црногорско-приморској, у који је уложио 35.000 динара.