Opštinske novine

164

Београдске општинске новине

од свега пет примерака. Издатак н,а храну износи 22°/о од свих трошкова око одржавања врта, док сав остали део одржавања сачињава: персонал, администрација, огрев, лечење, осветљење итд. За производњу домаћих животиња, по речима д-р Хека, често је довољан пар, док код дивљих, то је редак случај. Дивљим животињама мора да се пружи могућност веће селекције, иначе врло брзо настаје дегенерација и општи губитак. Осим гога код њих је чешћа Њпојава сексуалне неподударности. Ово је СЕе јасно кад се има у виду како је човечанство дошло до домаћих врсти. Осим тога код дивљих животиња треба увек рачунати на несрећне случајеве, те и са те тачке гледишта боље је имати више примерака једне исте врсте. Из свега изложеног, као и из онога што следује за београдски зоолошки врт, препоручљиво је држати се следећег програма: а) Постојеће врсте у врту бројно појачати и употпунити их, тако да буду способне за размножавање. Тежити томе да физиолошки пораст бројног стања животиња надокнади физиолошке и др. евентуалне губитке у вргу. б) Увести још неколико нових и интересантних врсти, уколико то простор и сретства дозвољавају, како би се достигао оптимални број за један врт средње величине. Те нове врсте биле би следеће: 1) Антропоиди; 2) Пингвини; 3) Нојеви; 4) Отери и морски лавови; 5) Макаке; 6) Тапире; 7) Антилопе орикс бејза; 8) Јагуари; 9) Гуаноко; 10) Гепарди и 11) још неке врсте птица. в) Исто тако треба радити на прикупљању ретких животиња у нашој домовини: видри, мечића, рисова, босанских орлова и сл. г) Као врло јевтино, а што нарочито интересује наше масе, требало би аранжирати у двема подигнутим стакларама терариуме, и то у једној домаће рептилије (са далматинским црним гуштером), а у другој егзотичне. Заједно са крокодилима у десном крилу и нилским коњем у левом, ово би груписање и у зоолошком погледу задовољило. С обзиром на несразмерно ниску улазнину у Београдском зоолошком врту, могла би се наплаћивати специјална улизница од 1 дин. у терариум. Овде је једино питање скопчано са издацима за ценгрално грејање за ову зграду, а то и иначе морамо решити због нилског коња још ове зиме. 8) Реконструисати и даље уредити иаш врт до дефинитивних димензија: стење са великим језером у централном делу уредити као у Паризу, — са пећинама, водом итд., улазе повећати, слободан пејзаж за тигрове изградити, како би животиње из кавеза прешле у полуслободу, исто то за мантл-павијане, базен за фоке и пингвине, брвнару за бизоне и др.

Имитирати у малом пејзаж Обедске баре за барске птице са стакларом за њихово презимљавање и изградити сва друга склоништа. Завршити ресторацију и продавнице. Ово прследње ће пружити и нове приходе. Делимично поплочати стазе, а нарочито пред животињским склоништима где се свет задржава. Изградити потребне службене просторије, карантин, магацине, станове за особље итд. За све ово потребан је кредит од 600.000 динара. ђ) Као неминовни програм за даљу изградњу Зоолошког врта намеће се питање изградње антропоидног одељења са аквариумом у сутерену. Овај би објекат коштао око 2,500.000,динара, што би могло бити остварено путем зајма, који би се отплатио за неколико година из прихода од овог објекта. Јер не треба изгубити из вида да одељење за антропоиде изазива велико интересовање код публике. Исто тако и аквариум интересује публику, а што је најглавније трошкови одржавања су минимални. е) Изградња једног централног павиљона за зверове (лавове, тигрове, пуме, рисове, јагуаре и пантере) могла би се одложити за доцнија времена. ж) Појављује се идеја стварања једне депанданс у Кошутњаку са неколико врста животиња ,,ин екстензо" искључиво из наше земље (као у Аусбургу). Овде би могле бити заступљене следеће врсте: срне, јелени, дивокозе, босански брдски коњи, биволи македонски, веверице, фазани, лабудови, дивље патке, галебови, деглићи и сл. Поједине од ових животиња живеле би у потпуној слободи, док друге у великим и пространим забранима. Целокупна инвестиција око уређења састојала би се у ограђивању забрана, подизању неколико шумских колиба (од дасака и трски) и искоришћавању Топчидерске реке. Цела ова колонија могла би се одржавати са једним јединим човеком. Исхрана би била допунска. За ову сврху довољна би била једна петина Кошутњака (60 хектара). Поред поучних, естетских и забавних разлога у прилог оснивања ове зоолошке депанданс говоре још и следећи разлози: Кошутњак би оживео и ингересовање за њега као здравствено излетиште Београђана знатнјо би порасло. Према томе и прихо од трамваја на овој прузи би скочио. Наравно да се његова посета не би дала ни из далека мерити са посетом Београдског зоолошког врта, али и трошкови рко издржавања били би сасвим незнатни и могли би 'се компензирати улазницом од 1 динара, макар и од малобројне посете. Једно је неоспорно да је потребна интервенција Београдске општине, како би се наш свет што више привукао Кошутњаку. Поред шума.рско-ловачког музеја, ресторације, евентуалног зоолошког гаја и Топчидерска река може идеално послужити у ту сврху.