Opštinske novine

Првих шест месецм у животу Београдског сајма

Једва је прошло шест месеци од отварања Првог Београдског сајма а Београдско са1миште се већ показало једно од најактивнијих жаришта привредног, спортског и културног живота Краљевине Југославије. Активност која се развила на овоме тако лепо уређеном комаду Београда, покрај моста Краља Александра I Ујединитеља, за само пола године показала је да је већ било крајње време да се један овакав подухват у нашој престоници започне. Само један кратак преглед до сада одржаних приредаба на Београдском сајмишту довољан је да нам покаже сав значај установе међународног сајма у Београду, и то како по сам Београд, тако и по целу Југославију и све суседне јој земље. За пола године живота Београдског сајма, на сајмишту су приређене ове манифестације: 1 — Први Београдски међународни сајам узорака (оПшти јесењи сајам) одржан |е од 11 до 21 септембра 1937 године у свима зградама на сајмишту. На њему је узело учешћа 883 излагача и око 250.000 посетилаца из земље и иностранства. Успех овога сајма превазишао је сва очекивања и то је био велики догађај у привредним манифестацијама Европе, што је било јако запажено од целокупне светске јавности. Београдске Спштинске новине имале су прилике да већ детаљније прикажу својим читаоцима успех нашега првога сајма. 2 — На дан 6 новембра 1937 одржан је први бокс меч у павиљону бр. 3 на Сајмишту, који је организовао г. Милорад Гаковић, бокс менаџер из Београда. Овај бокс меч одржан је пред више од 3.000 гледалаца. 3 — Од 16 до 20 децембра 1937 одржана је, под Високим покровитељством Нз. В. Краљице, ванредно лепо уређена земаљска изложба живине, голубова, кунића, паса, мачака и смотра оваца, коју је организовало Министарство пољопривреде уз сарадњу живинарских и других заинтересованих организација из Београда. На овот изложби изложено је: 1500 кавеза живине и кунића, 45 кавеза оваца (120 грла), 300 кавеза голубова и 80 кавеза паса и мачака. По материјалу који је био изложен, ова изложба може се убројати у најбоље приредбе ове врсте на Балкану. 4 — На дан 22 јануара 1938 свечано је отворено зимско тенис игралиште у павиљону бр. 1 на Сајмишту. Отварање је извршено у присуству г.г.. д-р Вјекослава Милетића, министра за физичко васпитање народа, Бошка Чолак Антића, маршала двора, и истакнутих претставника нашег тениског спорта. Игралиште има нормалне димензије и висина павиљона допушта потпуно несметано тренирање играча, а сам терен је уређен тако да се има уредна тениска подлога под кровом. На овоме играли-

шту већ је одржано неколико тениских утакмица, веома запажених у нашој дневној штампи. 5 — На дан 23 јануара 1938 одржан је други бокс меч у павиљону бр. 3 на Сајмишту пред око 3.000 гледалаца. Организатор меча био је г. Тома Станисављевић, менаџер и наставник бокса из Београда. 6 — Од 23 јануара до 1 фебруара одржана је у павиљону Спасићеве задужбине Радио изложба, коју је приредио Радио клуб из Београда. Ова изложба била је веома добро посећена (преко 22.000 посетилаца) како од стране Београђана тако и од посетилаца из унутрашњости. Изложбу је отворио г. Војко Чвркић, министар пошта, телеграфа и телефона у присуству изасланика Н>. В. Краља, претседника Општине београдске г. Владе Илића, Претседника Београдског сајма г. Милана Ј. Стојановића и других угледних званица. ' 7 — Од 19 до 27 фебруара, 1938 у павиљону бр. 5 на Сајмишту одржана је Земаљска ловачка изложба под Високим покровитељством Њ. Кр. Вис. Кнеза-Намесника Павла. Изло жба је била изврсно организована а језгро њено претстављао је материјал који је био изложен у Берлину на Међународној ловачкот изложби у новембру 1937 године. Изложба је веома успела и посетило ју је око 22.000 посетилаца. 8 — Од 5 до 15 марта одржан је на Београдском сајмишту, у павиљонима: италијанском, бр. 3, 4 и 5 Први међународни Салон аутомобила и моторних возила. Успех ове изложбе био је толики да је превазишао очекивања и самих организатора. Најизразитији претставници аутомобилске индустрије били су претстављени на овоме Салону, који је одржан у сагласности са Сталним међународним уредом аутомобилских конструктера у Паризу. Датум пак ове изложбе утврђен је споразумно између Управе Београдског сајма, Аутомобилског клуба Краљевине Југославије и Удружења трговаца моторних возила из Београда. На овоме првоме међународноме Салону аутомобила у Београду изложено је 150 путничких аутомобила, 60 теретних, 10 аутобуса, 18 шасија, 3 трактора, 1 багер, 40 мотоцикла, 60 бицикла и 6 разних других возила. Један аутомобилски воз и један тролебус били су специјална акција за посетиоце и ;интересенте, нанарочито за претставнике великих градских општина. На овој изложби Немачка је иступила колективно са својом аутомобилском изложбом у павиљонима бр:. 4 и 5 заједно са приватним павиљонима Ханзе и Аранђеловића А. Д. Италија је такође иступила одвојено у своме државном павиљону, док су Сједињене Америчке Државе, Француска, Енглеска, Аустрија и Чехословачка излагале заједнички у највећем павиљону (бр. 3) Београдског сајмшпта.