Opštinske novine

Друштвена хроника

415

Чело литије са општи\ вова који се провлачио од Атлантског Океана до Јегејскога Мора, где смо четири године одолевали, патили се и борили до последњег даха за Мир и Слободу, разиђоше се на знак о закљученом примирју густи облаци дима са хоризонта и крвазе светске позорнице. Напојени идејои мира и свесни да је мир залога за слободу и напредак човечанства, наши савезнички народи увидеше да тешко стање одлучно налаже организовање победе мира. Та психоза, та свест, резултат су реалног схватаља стзари. У њој смо још « данас, наши савезници и ми. Само у данашљој неизвесности није довољно једимо пропозедати мир. Осећај о њему ваља имзти у взљи и срцу. Потребно је не само веровати у њега, него му искрено и постојано служити и у границама мо-

славским барјаком се продужи дело народног сређивања и јачања. То нам налажу наше безбројне драгоцене жртве и беспоштедни напори нашега покољења. Не допустимо стварање уверења, да је смрт узалуд покосила ове даше хероје. Од њихових гробоза, који нас овде окружују, долази нам велика поука о слози, која ће нас учинити јаким за сва велика стремљења нашег народа, достојна његове сјајне прошлости и његозе данашље величине. Одужимо се сенима ових див-јунака, витезоза без страха и мане, који су дали класичан пример херојства и љубави према Отаџбини. Одајмо пошту најдубљег п.ијетета храбрим браниоцима Београда. Нека им је вечна слава и хвала!"

ложили за слободу и независност народа и за остварење његових векозних идеала. Заиста је тешко говорити пред овом костурницом у сећању на оне славне дане из наше недавне прошлости, на оне безбројне велике жртве и угашене животе, који најречитије говоре о страхотама минулога рата. Ми те жртве са осећајем топле побожности данас величамо и клањамо им се, јер су оне пале за идеале опште човечанске Правде, за које и ми треба, ако будућност наше земље буде то налагала, да се жртвујемо на позив наше Отаџбине са истим полетом и пожртвовањем, као и ози пали и славом овенчани хероји. Пре двадесет година на читавом низу ро-

гућности отклањати крвава решења међународних неспоразума. Пред историјом народи су велики не само својом културом и хероизмом, већ и својим самопрегоревањем, које испољују у вихорима крупних светских догађаја, када послушају глас разума и повере Празди да заштити њихова права. Али се међународни мир не може и неће остварити све дотле, док се не почне веровати да народи желе, и не само то, већ и да стварно поштују дате обавезе и речи. Без тога цивилизација и култура остаће само празне речи теорије о светскоме моралу. Зато у подједнакој љубави здружимо своје напоре да племенита крв, којом је натопљена југословенска земља, осигура најлепшу будућност нашој Домовини и да