Opštinske novine, 01. 05. 1938., S. 71

Друштвена хроника

415

Чело литије са општи\ вова који се провлачио од Атлантског Океана до Јегејскога Мора, где смо четири године одолевали, патили се и борили до последњег даха за Мир и Слободу, разиђоше се на знак о закљученом примирју густи облаци дима са хоризонта и крвазе светске позорнице. Напојени идејои мира и свесни да је мир залога за слободу и напредак човечанства, наши савезнички народи увидеше да тешко стање одлучно налаже организовање победе мира. Та психоза, та свест, резултат су реалног схватаља стзари. У њој смо још « данас, наши савезници и ми. Само у данашљој неизвесности није довољно једимо пропозедати мир. Осећај о њему ваља имзти у взљи и срцу. Потребно је не само веровати у њега, него му искрено и постојано служити и у границама мо-

славским барјаком се продужи дело народног сређивања и јачања. То нам налажу наше безбројне драгоцене жртве и беспоштедни напори нашега покољења. Не допустимо стварање уверења, да је смрт узалуд покосила ове даше хероје. Од њихових гробоза, који нас овде окружују, долази нам велика поука о слози, која ће нас учинити јаким за сва велика стремљења нашег народа, достојна његове сјајне прошлости и његозе данашље величине. Одужимо се сенима ових див-јунака, витезоза без страха и мане, који су дали класичан пример херојства и љубави према Отаџбини. Одајмо пошту најдубљег п.ијетета храбрим браниоцима Београда. Нека им је вечна слава и хвала!"

ложили за слободу и независност народа и за остварење његових векозних идеала. Заиста је тешко говорити пред овом костурницом у сећању на оне славне дане из наше недавне прошлости, на оне безбројне велике жртве и угашене животе, који најречитије говоре о страхотама минулога рата. Ми те жртве са осећајем топле побожности данас величамо и клањамо им се, јер су оне пале за идеале опште човечанске Правде, за које и ми треба, ако будућност наше земље буде то налагала, да се жртвујемо на позив наше Отаџбине са истим полетом и пожртвовањем, као и ози пали и славом овенчани хероји. Пре двадесет година на читавом низу ро-

гућности отклањати крвава решења међународних неспоразума. Пред историјом народи су велики не само својом културом и хероизмом, већ и својим самопрегоревањем, које испољују у вихорима крупних светских догађаја, када послушају глас разума и повере Празди да заштити њихова права. Али се међународни мир не може и неће остварити све дотле, док се не почне веровати да народи желе, и не само то, већ и да стварно поштују дате обавезе и речи. Без тога цивилизација и култура остаће само празне речи теорије о светскоме моралу. Зато у подједнакој љубави здружимо своје напоре да племенита крв, којом је натопљена југословенска земља, осигура најлепшу будућност нашој Домовини и да