Opštinske novine

Друштввна хроника

669

мија, тих непознатих хероја лекара! У тој армији има свих народности, има свих језика, има различног соц|ијалног положаја, разнолике одеће. Њих је истори,'а заборавила, заборазио их је и човек, јер су и они смртни. Само људима који стварају епохе потомство издашно кнти главу лаворовим венцем. То су изабрани људи, који у себи носе божанствену искру. И тахвих божанствено-генијалних лекара није мали број: Хипскрат отац медицине, Талес са острза Милета, Диоген из Аполоније, Питагора са Сачзса, АлкмаЈот са Крзтона, Емпедокле из Агригента (филозоф, врач, сзештеник и државиик, у исто време, а може се сматрати и претечом Дарвина), затим Анаксагора, Периклоз пријатељ, Демокрит, који наслућује и узрок лисе. Затим Сорано, велики Гален, (који не сме да греши, пре може грешити Библија него Гален, тако су мислиле генерације читавих 15 столећа), Херофил, Ерасисрат, Разес и Авицена, Констачтин Африканац, револуционар и отац акато-ии^е Андреја Везал, отац хирургије Аброаспаре, Мортон који је пронашао етар, Пастер и Кох, Листер, Ерлих, и још велики број, који су корак по корак стварали прогрес и умним радом сазидали величакствени храа медицинске науке и вештине лечења. Свака епоха, сваки народ доноси свој камен за изградњу овога влеичанственог храма, данас више него јуче, сутра боље него данас, |— како лепо каже Сент Жак, професор Унизерзитета из Канаде. Али, шта би био Бетовен, Моцарт и многи генијални музичари, без уметника-работника, који њиховим оригиналним мелодијама дају звук 1 — мртвих за историју. Пастер и Кох узалуд би жизели, и не би били славни, без обичних практичних лекара који су њихову науку следили и њиховим стопама ишли. И зато ја напијам ову здравицу безименом практиччо« лекару, који служи истом великом циљу као и горостаси од Бога послати, јер обичан практи-:ан лекар престазља мобилизирану армију у борби противу свакодневних оболења и бич сзих страховитих епидемија. Нека живи сазестан практичан лекар, кога лепо оцртава Нотнагел рекавши: „да само један добар човек може бити добар лекар". И томе непознатом пријатељу човека ја напијам ову здравицу. На говор г. д-р Мијушковића одговорили су гг. д-р Сигерисг, професор университета из Балтимора, и д-р Лење Лавастин, професор париског укиверситета. На дан Краљевог рођендана, 6 септембра, конгрес није радио. Конгресисти су присуствовали ревију трупа на Бан*ици, а увече на балу у ОфицирскЈом дому. Београдски део конгреса завршен је 8 септембра после подне. Прочитано је више врло интере-

сантних реферата о медицини код разних народа. Сгечана завршна седница одржана је тога дана после подне којој је присуствовао велики број гостију и ван медицинских кругова. Претседник Међународног удружења за историју медицине д-р Виктор Гомој у свом завршном говору изнео је богате резултате конгреса у Загребу и Београду, захвалио члановима одбора у Загребу и Београду који су учинили да конгресисти понесу најлепше утиске о раду конгреса, о Југославији и њеном народу. Нарочито је изразио захвалност Н>. Кр. Вис. Кнезу-Намеснику Павлу као протектору конгреса, Претседнику Краљевске владе г. д-р Милану Стојадиновићу, министрима гг. Драгиши Цветковићу и Димитрију Магарашевићу као и целој Краљевској влади, Претседнику Београдске општине г. Влади Илићу, претседнику Загребачке општине г. Пејчићу и осталим члановима приређивачког одбора и претставницима университета и осталих установа које су узеле учешћа, преко својих претставника, на конгресу или су помогли организацију његову. У име београдског одбора са гостима се опростио почасни претседник г. д-р Александар Костић. За време овог београдског дела конгреса, у Београду је основано научно друштво ,,Хипократ" за историју медицине. Увече је, после завршеног конгреса, Министар социјалне политике и народног здравља г. Драгиша Цветковић приредио конгресистима свечану вечеру у хотелу „Српски краљ". У здравицама које су изречгне за време ове вечере претставници страних научниха изразили су се необично похвално о организацији конгреса у Југославији и о резултатима које је он дао. За конгрес у Београду рекао је г. д-р Роаје, професор университета у Анверсу, да је био бриљантан. Учесници конгреса отпутовали су 9 септембра изјутра за Сарајево, где је настављен конгрес. Кокгрес је завршен 13 септембра последњом седницом у Дубровнику, на којој је одата пошта нај;већем лекару рођеном у нашим крајевима, Дубровчанину Ђури Баљивију. Говорници су у својим говорима исгицали значај овог нашег великог земљака за историју медицине. На овој седници проглашени су закључци конгреса, донесени у Загребу, Београду, Сарајеву и Дубровнику. Закључено је да се идући конгрес одржи кроз две године у Берлину. После завршеног рада, гости су разгледали Дубровник и Цавтат, где су били гости г-ђе Ђурђине Пашић и њене кћери г-ђе Паве. Дубровачка општина је приредила конгресистииа банкет. Гости су отпутовали из наше земље задовољни гостољубивим дочеком градова у којима су боравили, ванредном организаци^ом конгреса, га::имл;ивим материјалом који су нашли за употпуњавање сзојих науч:их студија и очарани лепотама Југославије.